Prepoznatljivo lice javnog servisa, voditeljka Jutarnjeg programa RTS-a Dragana Kosjerina poverila nam je i kakve emocije gaji prema svom rodnom gradu Sarajevu, koji je sticajem okolnosti morala da napusti kao petogodišnjakinja.
„Prošao je dugi niz godina pre nego što sam osvestila u sebi potrebu da se vraćam u Sarajevo. Moji roditelji iz razumljivih razloga ne uživaju naročito u tome, jer verujem da im to budi bolne uspomene. Ja sam, sa jedne strane, bila pošteđena toga jer sam bila previše mala, a sa druge strane je u meni ostao taj osećaj pripadnosti tom gradu. Jer tu sam rođena, to je mesto koje bi trebalo da bude moje. Spletom okolnosti, kroz posao sam stekla i neka prijateljstva sa ljudima koji su iz Sarajeva i malo-pomalo počela tamo da odlazim. Pet-šest dana godišnje. Odem malo da vidim te ljude, da vidim moj grad. I ja ga imam u svom srcu, na jednom posebnom mestu. Za mene je to grad kao moj rodni grad, a ne grad u kom se moja porodica suočila sa jako, jako teškim izazovima“, iskrena je lepa voditeljka.
S obzirom da je dobar deo svoje karijere provela na mestu komentatora i sportskog voditelja, Kosjerinu smo pitali i koja su njena očekivanja po pitanju plasmana naše košarkaške reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Kini.
„Bez obzira na izuzetne igrače koje mi imamo, na ’drim tim‘, na njihovu neverovatnu hemiju u ekipi i na izuzetnog selektora, sport je momenat. Sport je sreća. I splet različitih okolnosti koje mogu da budu aktuelne u tom trenutku na terenu kada se nešto odlučuje. Gledali smo izuzetne timove, izuzetne sportiste koji gube od mnogo slabijih, samo zato što su se tako složile kockice taj dan. Tako da ja nešto ne volim da gajim očekivanja. Imam nadanja, naravno, navijam. I mislim da imamo sve što nam je potrebno na našoj strani da budemo najbolji. A kako će biti, to zavisi najpre od našeg tima i od trenutka, a onda i od toga ko je sa druge strane“, objasnila je Kosjerina za Sputnjik.
