00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Posle NATO agresije kontaminacija i do 10 puta veća

© AP Photo / DIMITRI MESSINISNATO agresija 1999. Beograd
NATO agresija 1999. Beograd - Sputnik Srbija
Pratite nas
Predsednik Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić izjavio je da je tokom NATO agresije došlo do kontaminacije piralenom u slivu Lepenice od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu.

Laketić je u izjavi za RTS istakao da je istraživanje Rudarsko-geološkog fakulteta pokazalo da se na ispitivanim mestima varijacija kontaminacije kretala i do 10 puta većih vrednosti piralena od graničnih.

On je najavio da će biti urađeno novo istraživanje kako bi se utvrdilo da li sada i u kojoj koncentraciji ima piralena.

„Prilikom NATO bombardovanja došlo je do razaranja velikih industrijskih trafoa u lakirnici ’Zastave‘ i oslobađanja veće količine piralena“, naveo je Laketić.

On je dodao da je na poslednjoj sednici Komisije profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Ivan Matić predstavio istraživanje koje je sproveo na tu temu.

EU finansirala studiju

„Upravo je Rudarsko-geološki fakultet, na čelu sa profesorom Matićem, radio jednu studiju na tu temu — kontaminacije piralenom u slivu Lepenice od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu“, naveo je Laketić i dodao da je profesor Matić prezentovao sve dokaze do kojih su došli.

Piralen se, nažalost, izlio u reku Ždraljicu, nakon toga u Lepenicu i došlo je do kontaminacije čitavog priobalja, odnosno tog pojasa oko reka, objasnio je Laketić.

On je ukazao da je reč o studiji koju je finansirala EU, a analiza materijala je rađena u Češkoj u referentnim laboratorijama za piralen.

„Rezultati do kojih su došli su egzaktni, relevantni i tačni“, naglasio je Laketić.

Prema stanovištu SZO, piralen spada u red najvećih i najkancerogenijih toksina koji postoje.

Vlast 2005. godine nije reagovala

On je naveo je da je ova studija rađena u periodu od 2002. do 2005. godine i da su rezultati poražavajući zato što pokazuju da se na tim ispitivanim mestima varijacija kontaminacije kretala i od 10 puta većih vrednosti piralena od graničnih do pet puta većih vrednosti od interventnih.

Laketić je naglasio da je istraživanje bilo transparentno, ali da vlast 2005. godine nije reagovala na te dokaze.

„Te informacije je imala i izvršna i zakonodavna vlast države u tom trenutku. Ono što je sramno je da vlast tada nije reagovala. Ako imate kontaminaciju država je odgovorna za to da mora da reaguje u smislu dekontaminacije“, dodao je Laketić.

On je istakao da su članovi Komisije napravili sastanak sa državnim sekretarom Branislavom Blažićem u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i dogovorili nastavak finansiranja tog projekta, jer je od tih rezultata prošlo 14 godina.

Potrebna nova ispitivanja

„Sada je neophodno utvrditi ne samo kote koje su ispitivane, nego dodatno proširiti ovo istraživanje. To je ono što smo se dogovorili i na osnovu tog dodatnog ispitivanja gde ćemo dobiti nove informacije mi ćemo uraditi i hitnu reakciju nakon toga“, rekao je Laketić.

On je objasnio da je reč o poluisparljivom materijalu.

„Prilikom obrađivanja zemljišta, prilikom oranja, dolazi do pomeranja tog površinskog sloja i dolazi do delimičnog isparavanja te supstance“, dodao je Laketić.

On je kazao da ne može sa sigurnošću da tvrdi da li sada i u kojoj koncentraciji ima piralena, prenosi Tanjug.

„Neophodno je uraditi istraživanje kako bismo došli do valjanih podataka“, naveo je Laketić.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala