SAD su prošle godine jednostrano istupile iz nuklearnog sporazuma s Iranom i ponovo uvele sankcije Teheranu, uključujući i sekundarne sankcije protiv zemalja koje posluju s Iranom.
Kina, Indija, Italija, Grčka, Japan, Južna Koreja, Tajvan i Turska su do 2. maja ove godine bili izuzeti sa sankcionog spiska, odnosno do tog datuma SAD su se obavezale da im neće uvoditi sankcije za kupovinu određenih količina iranske nafte. Bela kuća, međutim, nije produžila trajanje ove odluke.
Američki list je pratio kretanje više od 70 iranskih tankera od 2. maja, kada su američke sankcije u potpunosti stupile na snagu i kada je Stejt department saopštio da će, počev od tog datuma, svaka kupovina iranske nafte biti kažnjena.
Ispostavilo se da je 12 tankera prevozilo i isporučivalo naftu zemljama Azije i Mediterana: šest je isporučivalo teret u kineske luke, a ostali su prevozili naftu preko Sueckog kanala, verovatno u Siriju ili Tursku, tvrdi „Njujork tajms“.
Prema navodima lista, isporuka iranske nafte dokazuje da se administracija američkog predsednika Donalda Trampa suočila s teškoćama u pokušaju da izvoz nafte iz te zemlje svede na nulu.
„Ne treba pretiti ako je nemoguće ostvariti te pretnje“, naveo je bivši činovnik Bele kuće i Stejt departmenta Ričard Nefju u izjavi za list.
„Njujork tajms“ dodaje da kupovina i prevoz iranske nafte i drugih pratećih proizvoda nisu nelegalni s tačke gledišta drugih zemalja, jer su Trampove sankcije jednostrane.
Američki državni sekretar Majk Pompeo je 22. jula saopštio da je Vašington uveo sankcije jednoj kineskoj kompaniji zbog kupovine nafte.
Iz Ministarstva inostranih poslova Kine je tim povodom saopšteno da je saradnja te zemlje s Iranom, uključujući poslovanje u oblasti energetike, potpuno zakonita.
