Ona je, kritikujući Džonsona uoči njihovog prvog sastanka u Edinburgu, navela da je Škotska ignorisana tokom procesa „bregzita“, te da je došlo vreme da se „svi oni kojima je stalo do budućnosti Škotske okupe i zajedno odrede put, a torijevcima poruče da prestanu da teraju zemlju u propast“.
Ovakve ocene Nikole Sterdžon stigle su nekoliko dana nakon što je britanski premijer rekao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da je jedini način da bude postignut sporazum o „bregzitu“ ukidanje takozvanog „bekstopa“, odnosno zaštitnog mehanizma za granicu sa Irskom.
Iz Edinburga ništa novo
Kako za Sputnjik ocenjuje Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Londona, poruke koje stižu od strane škotske premijerke nisu ništa novo, jer je ona bila i još je protiv izlaska Velike Britanije iz EU.
„Kada je reč o ocenama da ’bregzit‘ vodi ka raspadu Ujedinjenog Kraljevstva, to je politika Škotske, a ne centralne vlade u Londonu i Engleske. To je politika Nikole Sterdžon, ona je tako došla na vlast i ništa drugo nema da ponudi. Dakle, malo je verovatno da će ova situacija, odnosno ’bregzit‘, dovesti do raspada Ujedinjenog Kraljevstva. Naime, u Škotskoj je održan referendum koji nije prošao, a ovo su samo političke vežbe, na neki način i pod uticajem Brisela i briselske birokratije“, smatra Ljepojević.
Hoće li zakon biti jači od osvete?
Na pitanje kako bi Boris Džonson mogao reagovati na ovakve poruke iz Škotske i da li postoji mogućnost da centralna vlada u Londonu takve glasove pokuša da ućutka, primera radi smanjenjem finansijskih sredstava namenjenih Škotskoj, Ljepojević kaže da je to takođe malo verovatno.
„Postoji zakon o finansijskoj pomoći Škotske od strane centralne vlade u Londonu, tako da to ne zavisi od volje premijera ili bilo koga drugog. To je zakon koji je doneo parlament, a zakoni se ne menjaju voljom bilo koga“, napominje Ljepojević.
U čijem je dvorištu lopta?
Komentarišući mogućnost da Brisel u pregovorima sa novim britanskim premijerom promeni mišljenje po pitanju „bekstopa“, Siniša Ljepojević kaže da je to sada mnogo izvesnije nego ranije.
„Za razliku od Tereze Mej, novi premijer Boris Džonson ne isključuje mogućnost da se iz EU izađe bez dogovora. Tereza Mej je sebi svezala ruke tako što je isključila izlazak bez dogovora i Evropska unija je mogla da je ucenjuje. Sada je bitno drugačija situacija, jer Boris Džonson kaže, a i njegova Vlada je u tom smislu čvrstog opredeljenja, da Velika Britanija napusti Uniju 30. oktobra sa dogovorom ili bez njega. Sada je, što se kaže, lopta u dvorištu EU“, objašnjava Ljepojević.
Faktor Nemačke
On podseća da je Nemačka najmoćnija zemlja Evropske unije, ali je istovremeno i najveći evropski trgovinski partner Velike Britanije.
„Nemačkoj je sigurno više nego bilo kome drugom stalo do toga da se na kraju ipak postigne neki dogovor, tako da su pozicije aktuelne vlade u Velikoj Britaniji mnogo jače u pregovorima sa Evropskom unijom nego što su bile kada je reč o prethodnoj vladajućoj strukturi“, ukazuje Ljepojević.
Sigurno je, dodaje naš sagovornik, da bi Džonsonu, kao i svima, više odgovaralo da do dogovora dođe. Međutim, napominje Ljepojević, novi britanski premijer i njegova Vlada imaju crvene linije i na toj osnovi su i dobili podršku članstva vladajuće Konzervativne partije.
„On će ići tom linijom i ako Evropska unija nije spremna da na toj osnovi postigne dogovor, onda se ide iz EU bez ikakvog dogovora. Dakle, pozicija zvaničnog Londona je sada mnogo jasnija nego ranije“, kategoričan je Ljepojević.