Rusija je i dalje najveći snabdevač gasom Zapadne Evrope, a novi putevi kojim bi se gas dopremao do evropskih fabrika i potrošača su „Severni tok 2“ i „Turski tok“.
Ova dva nova gasovoda u izgradnji stalno su u opasnosti od sabotaže — one političke. Da nije bilo senatora Renda Pola, zakon o sankcijama brodovima i sa njima povezanim kompanijama koje postavljaju cevi za „Severni tok 2“ našao bi se na dnevnom redu američkog zakonodavnog tela. Pol, koji slovi za čoveka bliskog predsedniku Trampu, odložio je raspravu o ovom zakonu u Komitetu za inostrane poslove Senata.
I Bugarska bi mogla ponovo da postane razlog zbog koga ruski gas neće stizati do potrošača u Evropi preko Balkana. Bugarske vlasti napravile su „kiks“ sa izvođačem radova. Vrhovni administrativni sud je prošle nedelje zabranio „Bulgartransgasu“ da zaključi sporazum sa konzorcijumom „Gasni razvoj i proširenje u Bugarskoj“, koji je operater ranije izabrao za izgradnju dela „Turskog toka“ na teritoriji Bugarske.
Prethodno su bugarske vlasti suspendovale iz posla italijansko-saudijski konzorcijum „Arkad“ zato što dva puta nije dostavio potpunu dokumentaciju u zadatom roku. „Arkad“ je podneo tužbu, jer se smatra oštećenim.
Pouke „Južnog toka“
Kada će početi gradnja gasovoda kroz Bugarsku, ne zna se tačno, informacije su različite. Prema informacijama do kojih je došla novinarka portala „Balkan magazin“ Jelica Putniković, gradnja gasovoda kroz Bugarsku bi trebalo da počne već u avgustu, dok neki drugi mediji najavljuju da gradnja neće početi ove godine.
Treba napomenuti da su Bugari, za razliku od perioda kada su potpisali ugovor za gradnju „Južnog toka“, pa odustali od toga, shvatili svoju grešku — da su bili kolateralna šteta u sukobima i nadmudrivanjima Amerike i Brisela sa Rusijom, kaže Putnikovićeva.
„Rusi su se sada obezbedili od toga. Oni su početkom ove godine poslali Bugarskoj zvaničnu informaciju da im od 1. januara 2020. neće isporučivati gas preko Ukrajine. Pošto Bugari, dok ne bude završen gasovod TAP i dok ne bude završena njihova gasna veza sa Grčkom, nemaju način da dobijaju bilo koji gas, za narednu zimu moraju da obezbede ruski gas. Oni su to i učinili, tako što su gasovod kojim gas ide iz Bugarske prema Turskoj učinili dvosmernim, i sada imaju gasnu vezu sa Turskom, pa će moći da za svoje potrebe transportuju gas iz ’Turskog toka‘“, kaže ona.
Ako Rusija prestane sa tranzitom gasa kroz Ukrajinu, Srbija neće biti ugrožena prve zime, s obzirom na to da naša zemlja ima ugovore sa „Gaspromom“ za dugoročne isporuke gasa (ugovor između Srbije i „Gasproma“ traje do 2022. godine), ali će, sasvim sigurno, konstatuje Putnikovićeva, isporuke biti skopčane sa nekim drugim problemima, jer će gas morati da dolazi iz „Severnog toka“.
Bajpas za Srbiju
„Ono što sam, učestvujući na jednoj konferenciji, od predstavnika ’Bulgartransgasa‘ lično čula jeste da će oni, i ako ne budu završili gasovod koji će direktno ići od Turske do granice sa Srbijom kod Zaječara, napraviti nekakve bajpas veze na svojim gasovodnim sistemima i da će nas povezati, tako da će Srbija od 2020. moći da dobija gas koji će stizati preko ’Turskog toka‘“, navodi naša sagovornica.
Za Putnikovićevu je, kako kaže, ohrabrujuća i izjava ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, koji je prošlog petka na jednom skupu u Turskoj izjavio da je sigurno da „Turski tok“ neće ići preko Grčke, nego preko Bugarske.
„Tako da, sve ovo što se dešava sa izvođačem radova, zapravo je jedna možda i zakulisna igra, možda politička igra, ali dobra stvar je što, čini mi se, Bugari ovog puta neće odustati od izgradnje gasovoda kroz svoju zemlju“, kaže Putnikovićeva.
Severni tok 2 daleko odmakao
Počev od izgradnje „Severnog toka 1“ i ruskih najava da kada 31. decembra istekne ugovor sa Ukrajinom neće više transportovati gas kroz tu zemlju, Amerika na sve načine pokušava, praveći se da je zabrinuta za standard ukrajinskih građana, da minira privrednu saradnju Rusije i Evrope.
„To uvođenje sankcija, da li firmama, da li stavljanjem pojedinaca na crne liste, pokušaj je da se Rusija spotakne u energetskoj dominaciji u Evropi. U međuvremenu, Amerika je počela da izvozi svoj gas iz škriljaca tankerima, kao tečni prirodni gas. Međutim, što se evropskih potrošača tiče, to su zasad ipak simbolične količine i taj gas je mnogo skuplji od gasa koji dolazi gasovodima“, objašnjava Putnikovićeva.
Svi američki pokušaji uvođenja sankcija, zalaganje za „transparentnost“ i tome slično, pitanje su raznih lobija, koji su u Americi veoma moćni.
„’Severni tok 2‘ je toliko daleko odmakao da ga sigurno neće zaustaviti američka spoljna politika. Evropski političari, i nemački i francuski, u krajnjem slučaju i britanski ipak sarađuju sa Rusijom i hoće ruski gas“, kaže Putnikovićeva.
Analize pokazuju da američko-ruska privredna saradnja nije mnogo opala tokom godina političke napetosti između dve zemlje, dodaje ona. Da je Amerika želela ekonomski rat sa Rusijom, ona bi u potpunosti prekinula privrednu saradnju. Ovako, SAD pokušavaju da pokvare privrednu saradnju između evropskih zemalja i Rusije, zaključuje Putnikovićeva.