Džonsona, novinara, poslanika u Parlamentu, bivšeg šefa diplomatije i bivšeg gradonačelnika Londona, jednog od najžešćih predvodnika pokreta za izlazak Britanije iz EU, prati reputacija ljubavnika, drskog i bombastičnog momka iz engleske visoke klase. Njegova frizura često je poređena sa frizurom Donalda Trampa. Ekstravagantnim nastupom i karakterom neuobičajenim za savremenu britansku političku scenu, Džonson je već odavno u centru pažnje, ne samo britanskih medija.
Premijer u jeku krize
Nakon sedmonedeljne kampanje Džonson je pobedio sve svoje oponente za mesto lidera torijevaca, poslednju reč dali su članovi stranke, njih 160.000, a u Dauning strit 10, sedište premijera, ulazi u jeku krize oko izlaska Britanije iz EU. Džonsonovo obećanje glasi da će Britanija iz EU izaći ili sa novim sporazumom ili bez ikakvog sporazuma. Sporazum koji je sa Briselom postigla dosadašnja premijerka Tereza Mej naišao je na neodobravanje, pre svega upravo torijevskih poslanika.
Iako je, a unutarstranački izbori to pokazuju, najpopularniji konzervativac, opozicija unutar partije Džonsonovoj politici je jaka — tri ministra iz kabineta Tereze Mej već su podneli ostavku, a čuju se i preteći glasovi da Džonsonova ideja o izlasku Britanije iz EU neće naići na podršku pojedinih torijevaca.
Ipak, on je uspeo da se između velikog broja kandidata izbori za poziciju lidera torijevaca, pri tome se strogo držeći pravila, ne praveći gafove, a da ipak zadrži dobar deo šarma koji ga krasi i kojim pleni glasače. Džeremi Hant, njegov jedini preostali protivkandidat, bled i neubedljiv pored Džonsonovog raskošnog nastupa, svakako je morao da izgubi.
Moćniji od Tereze
Dugogodišnji dopisnik agencije Tanjug iz Londona i, kako kaže, prijatelj Borisa Džonsona Siniša Ljepojević naglašava činjenicu da je novi britanski premijer izabran na glasanju, za razliku od Tereze Mej, koja je oktroisana.
„On ima mandat koji mu daje moć veću nego što ju je imala Tereza Mej. Drugo, on je izabran na platformi realizacije ’bregzita‘ i mislim da će najveći deo njegove energije biti usmeren na to, sa ili bez sporazuma“, objašnjava Ljepojević i dodaje da će upravo na tom polju Džonson biti suočen sa najviše otpora.
Kada se govori o „bregzitu“, najmanje se misli na prost izlazak Britanije iz EU, reč je o svojevrsnoj revoluciji, objašnjava naš sagovornik. Tu je reč o promenama na političkoj sceni, promeni političke elite, „koja je rasla i živela od briselske birokratije, bez ikakve odgovornosti prema glasačima ili prema svojoj zemlji“.
„Tu će biti veliki otpori prema Džonsonu“, naglašava Ljepojević.
Drugi izazov za Džonsona je taj što je za vreme Tereze Mej razrušen britanski pravni sistem, a Britanije je država koja nema pisani ustav.
„To će biti veći posao nego što je ’bregzit‘“, smatra Ljepojević.
„Britanski premijer ima takozvane ’kraljevske prerogative‘, koji su ostali iz feudalnog perioda. Međutim, to svi izbegavaju zato što je to suprotno duhu vremena u kojem živimo. Tako da se, po mom mišljenju, očekuje zanimljiv period“, kaže on.
U spoljnoj politici neće biti velikih promena — Britanija je deo američkog bloka i nema prostora za veće iskorake.
Majka u srodstvu sa kraljevskom porodicom
Džonson pripada najvišoj klasi britanskog društva — majka, slikarka, u srodstvu je sa kraljevskom porodicom, a otac mu je bio ugledni diplomata. Dok je bio na službi u sedištu UN u Njujorku, pre 55 godina, rodio se Boris Džonson (američkog državljanstva odrekao se 2016. godine).
Završio je elitne britanske škole — srednju školu Iton i univerzitet u Oksfordu, a veći deo karijere proveo je u novinarstvu. Radio je za najuglednije britanske dnevne novine — „Tajms“ (u kojem je dobio otkaz jer je izmislio sagovornika), „Telegraf“ i „Spektejtor“. Vreme koje je proveo kao urednik u „Spektejtoru“ smatra se jednim od najblistavijih vremena tog lista, osnovanog još u 18. veku.
Dečačke i dopisničke godine koje proveo u Briselu (otac mu je bio funkcioner Evropske komisije) doprinele su da shvati suštinu briselske birokratije.
Protivnici ga optužuju da je svojim tekstovima iz Brisela proračunato i sistematski trovao britansko društvo evroskeptičnim idejama, ali to je klizav teren i nemoguće dokazati. Ono što je sigurno je da je Džonson svoje poglede na EU sigurno formirao u tim periodima svog života.
Prema Ljepojevićevim rečima, Džonson je jedan od najobrazovanijih ljudi na svetskoj političkoj sceni, autor je i nekoliko knjiga, od fikcije do biografskog dela o Vinstonu Čerčilu, ličnosti koja ga je fascinirala celog života.
U političku arenu ušao je 2001. godine, kada je izabran za poslanika. U trku za gradonačelnika Londona ušao je kao autsajder, ali je pobedio dotadašnju laburističku uzdanicu Kena Livingstona i bio gradonačelnik britanske prestonice u dva mandata.
Doveo Kineze u London
Londonu je vratio stari sjaj, istovremeno dozvolivši, u jednom delu grada, izgradnju nebodera – Džonsonov London. Promovisao je prevoz biciklima, koji od njegovog vremena mogu da se iznajme za funtu na dan, ali najvažnija tekovina njegovog gradonačelničkog mandata bila je povezivanje sa Pekingom i Šangajem.
„Uveo je Kinu u finansijske poslove tako što je sklopio ugovor prema kojem je London centralno mesto u svetu u kojem se trguje juanima. Tako da, kada bi se vagalo, on je uradio mnogo više dobrih stvari, nego što je pokvario“, ocenjuje Ljepojević.
U centar medijske pažnje novi britanski premijer dolazio je zbog afera, ali ne onih koje se obično povezuju sa političarima — u njegovoj karijeri nikada nije bilo finansijskih ili špijunskih skandala, već ljubavnih.
O seksualnim skandalima kao urednika „Spektejtora“, pozorišni kritičar lista Tobi Jang napisao je komediju. Džonson je prisustvovao premijeri i nije otpustio svog novinara.
„Oduvek sam znao da će moj život prikazati kao farsu“, prokomentarisao je nakon premijere. „Drago mi je što su to poverili tako uglednom piscu.“
Zbog načina komunikacije i duhovitosti, Džonson je veoma popularan u britanskoj javnosti i, za razliku od većine britanskih političara, simbolizuje tradicionalnu Englesku, sklonu da se našali, a koja nije sklona teškim rečima, navodi Ljepojević.
„Džonson je, pre svega, šarmantan čovek, ali ne bi se moglo reći da drži do principa. U stvari, to je tipično engleski — ako imate princip koji ne funkcioniše, menjate ga. Voli društvo, voli da se šali, ali, znate, kada uđete u Dauning strit, onda, što se kaže, događaji kroje politiku, a ne vaši planovi“, zaključuje Ljepojević.
