Među brodovima prikazanim na salonu istakao se nosač aviona „Lamantin“ projekta 11430E, koji je predstavio Nevski projektno-konstruktorski biro. Prema rečima stručnjaka, na brodu deplasmana oko 75 hiljada tona, može se bazirati do 60 letelica i od šest do 10 bespilotnih letelica.
Istovremeno, interesovanje je privukla i prva nenuklearna podmornica P-750B sa anaerobnim pogonskim sistemom, koju je predstavio konstruktorski biro „Malahit“.
U intervjuu za Sputnjik, glavni konstruktor „Malahita“ Igor Karavajev objasnio je čime se novi projekat razlikuje od svojih prethodnika i koje nove tehnologije su primenjivane prilikom njegovog razvoja.
Na vojno-pomorskom salonu u Sankt Peterburgu, konstruktorski biro „Malahit“ prvi put je predstavio model male nenuklearne podmornice iz porodice „Pirana“, projekta P-750B, sa anaerobnim energetskim pogonskim sistemom. Šta predstavlja novi projekat?
— Konstruktorski biro „Malahit“ je prvi put na međunarodnom vojno-mornaričkom salonu u Sankt Peterburgu predstavio konceptualni projekat male nenuklearne podmornice „P-750B“ iz porodice „Pirana“ sa anaerobnim energetskim pogonskim sistemom, koji nije sličan onima su ranije bili predviđeni za korišćenje u podmornicama. Mnogi anaerobni motori koji danas postoje zasnivaju se na takozvanim gorivnim ćelijama ili na Stirlingovim motorima.
Ovde postoji gasna turbina, koja radi na principu zatvorenog ciklusa — na brodu se čuvaju rezerve tečnog kiseonika u kriogenim rezervoarima. Kiseonik ulazi u turbinu kao oksidans, a kao gorivo se koristi dizel. Električna struja, koju potom proizvodi turbogenerator, koristi se u opštim brodskim sistemima i tokom kretanja. Struja dolazi do glavnog elektromotora i omogućava kretanje podmornice.
Za koliko je produženo vreme koje podmornica provede pod vodom, imajući u vidu anaerobni pogonski sistem?
— Ako se koriste samo akumulatori, brod ne može da se kreće duže od tri dana, a ukoliko se primeni anaerobni energetski pogonski sistem, može da plovi i do 12 dana brzinom od četiri čvora. Teoretski, podmornica se sve vreme može nalaziti pod vodom, ali je neophodno da povremeno izranja kako bi odredila lokaciju i primila radio-signale.
Da li je to zasad samo koncept ili se radi o projektu?
— To je konceptualni projekat, koji se razvija na inicijativu konstruktorskog biroa „Malahit“. Spremni smo da ga predložimo i Ministarstvu odbrane, kao i potencijalnim stranim kupcima. Podmornica je veoma tiha, ali je na izložbi napravila mnogo buke.
Čime se vaš projekat još razlikuje od drugih savremenih podmornica?
— Podmornica projekta P-750B je veoma automatizovana i ima malobrojnu posadu — od 18 do 20 ljudi. Prethodne generacije „Pirana“ imale su posadu od tri, pet i devet članova, jer su podmornice bile veoma male. Deplasman nove podmornice je znatno povećan u poređenju sa prethodnim generacijama — sa 370 na 1.400 tona. Ona poseduje vazdušnu komoru, koja potajno može da iskrca i ukrca na brod pomorske specijalne snage. Vazdušna komora, koja se nalazi na podmornici, može prilikom jednog izlaska istovremeno da iskrca šest mornara.
Čime će podmornica biti naoružana?
— Podmornica će u sastavu naoružanja imati torpeda, mine, pa čak i krstareće rakete „Kalibar“, koje startuju horizontalno pod vodom.
Da li je podmornica bešumna?
— Ja se nadam da će se amortizeri još više unaprediti do momenta izgradnje podmornice, i da će ona biti još tiša.
Kolika je verovatnoća da ćete zaključiti ugovor sa Ministarstvom odbrane o razvoju nacrta projekta i tehničkog projekta podmornice?
— Nećemo graditi podmornicu bez sklapanja ugovora sa Ministarstvom odbrane. Trenutno čekamo zadatak od Ministarstva odbrane, kako bismo razradili tehnički projekat. Problem je što podmornica ima mnogo inovacija, a to plaši kupca, na primer — prisustvo tečnog kiseonika na podmornici. Sa moje tačke gledišta, nema razloga za strah, jer podmornice više od 50 godina koriste torpeda 53-65k, u kojima se velike količine kiseonika čuvaju pod veoma velikim pritiskom — oko 200 kilograma po kvadratnom centimetru.
Da li se vaš anaerobni energetski sistem može iskoristiti na podmornicama koje razrađuje konstruktorski biro „Rubin“ – na primer, u sastavu podmornica projekta 677 „Lada“ ili 636.3 „Varšavjanka“?
— Moguće je, ali iskreno, to ne bi bilo tako efikasno kao što je njihovo uvođenje u novi projekat.
Da li u podmornici mogu da budu bazirane bespilotne letelice?
— Još je rano govoriti o tome. Ali postoji mogućnost da podmornica bude naoružana i bespilotnim letelicama.
Koja je namena podmornice?
— Ova podmornica se može izgraditi u nekoliko verzija, uključujući udarnu, sa „kalibrima“, zatim podmornice posebne namene sa podvodnim specijalnim snagama, kao i u vidu minopolagača sa standardnim deplasmanom. Podmornica je projektovana tako da se oružje može menjati u skladu sa zadacima.
U kojim fabrikama je planirana izgradnja podmornica?
— Takva podmornica se može izgraditi na brodogradilištima „Sevmaš“ i „Zvezdočka“ u Severodvinsku, kao i na Admiralitetskom brodogradilištu u Sankt Peterburgu.