Ako zaista odluče da BiH uključe u NATO, kaže Dmitrović, oni će to uraditi, kao što su uradili s Makedonijom. Tu se narod neće pitati, niti će se stav RS uvažiti kao nešto presudno. Nakon Makedonije — sve je moguće.
„Mislim da će BiH relativno brzo doći u situaciju da bude pred vratima NATO-a“, ocenjuje Dmitrović u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“. On sumnja da bi u tom slučaju Republika Srpska izašla iz BiH, jer, kako kaže, zbog spleta antagonizovanih interesa, rasparčavanje te zemlje bi prouzrokovalo mnogo veće potrese i teško da bi prošlo bez velikih sukoba.
Šta je Čomski rekao o Srebrenici
Komentarišući mogućnost da se dalje evrointegracije Srbije uslove priznanjem navodnog genocida u Srebrenici, Dmitrović konstatuje da to samo pokazuje da naša zemlja treba da se oslobodi iluzije da će ikada ući u Evropsku uniju.
Kako ističe, ne bi ga iznenadili ni neki drugi zahtevi, pored činjenice da su specijalno za Srbiju uveli Poglavlje 35, koje nisu imale druge zemlje-kandidati, a koje se odnosi na Kosovo i Metohiju. Sarkastično primećuje da će im možda pasti na pamet da „ispostave i zahtev da srpski patrijarh pređe u katoličanstvo ili islam“.
EU je, smatra on, u najmanju ruku pred prekompozicijom, u kojoj će verovatno biti podeljena na dva, a možda čak i tri kruga.
„U najužem krugu će biti nekoliko država, na čelu sa Nemačkom i Francuskom, i ostaće samo ono što je nešto na početku bilo — nekakva ekonomska zajednica. A ako EU funkcioniše na ovaj način po principu Sovjetskog Saveza, mislim da je to kraj“, kaže on.
Kad je u pitanju Srebrenica, Dmitrović podseća da je poznati filozof i humanista Noam Čomski, kada ga je 2009. novinarka Federalne televizije u BiH više puta vraćala na pitanje da li je u Srebrenici bilo genocida, rekao: Ako hoćete da to krstite tako, onda za pravi genocid moramo da nađemo drugi termin.
Dmitrović podseća da niko ne pominje ubijanja žene, dece i staraca u okolini Srebrenice, koje se može smatrati genocidom, a postavlja i pitanje na koje odmah daje i odgovor: „Da li je Milorad Dodik bio u Srebrenici na mezariju? Jeste. Da li je Aleksandar Vučić bio? Jeste. Da li je bio Boris Tadić? Jeste. Da li je Izetbegović bio na grobljima Srba pobijenih oko Srebrenice, u Skelanima? Nije“.
A Srbi u Albaniji?
U osvrtu na poruke koje su se čule sa sarajevskog samita Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, uključujući i provokacije koje je na skupu uputio predsednik Albanije Iljir Meta, Dmitrović navodi da ga čudi ponašanje Srbije prema Albaniji.
„Mi nikada nismo prekinuli diplomatske odnose s Albanijom, ni onda kad je naoružavala Albance na Kosovu, a prevezeno je oko 250.000 dugih cevi, lakih topova i mitraljeza. Mi s njima nismo prekinuli diplomatske odnose. Nismo to uradili ni nakon izjava Edija Rame o ujedinjenju s Kosovom, nije bilo ni upozorenja ni povlačenja ambasadora. Pritom, mi ne otvaramo pitanje položaja Srba u Albaniji“, kaže naš sagovornik. On dodaje da je prilikom nedavne posete Albaniji od jednog od prvaka srpske zajednice u toj zemlji Pavla Bulatovića čuo podatak da samo u Skadru i okolini živi između 20.000 i 25.000 Srba.
„Nikada nismo Albancima postavili ni pitanje zašto, pošto su nedavno opet dozvolili srpska prezimena, neko ko se prezivao Stojanović i sada hoće da se ponovo tako preziva, mora da plati za to 2.500-3.000 evra. Taj odnos Srbije prema Albaniji mi je neobjašnjiv“, navodi Dmitrović.
Povodom zabrane ministru Aleksandru Vulinu da uđe na teritoriju Kosova i Metohije, iako je samo nekoliko dana ranije premijer privremenih institucija u Prištini rekao premijerki Srbije Ani Brnabić da zabrane nema, Dmitrović kaže da to pokazuje da ne treba verovati izjavama prištinskih zvaničnika, ali da Priština greši ako misli da je situacija kakva je sada „za vjek i vjekova“.
„Latinska sentenca kaže — sve dođe i prođe, samo mena večna jeste. Mi u Evropi teško da imamo granicu koja je starija od 60-70 godina. A oni se ponašaju kao da će to da bude stalno“, zaključuje gost Sputnjika.
