Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije za Sputnjik kaže da ga je taj dogovor iznenadio, ali da su pregovori svakako napredak za zemlju koja se nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji.
Razgovaralo se o četiri ključne oblasti među kojima su najvažniji ekonomija i socijalna pitanja. Cilj razgovora je pronalaženje nekog modus vivendija kako bi društvo moglo da funkcioniše.
„To govori u prilog činjenici da i sam Maduro priznaje da je danas situacija u Venecueli, pre svega u ekonomskom i socijalnom smislu, izuzetno teška i da samom sistemu države preti jedna vrsta kolapsa. Inflacija predviđena za ovu godinu je čak milion odsto“, kaže Petrović.
Gvaido neće odustati
Naš sagovornik dodaje da, iako je Huan Gvaido poslao svoje predstavnike na pregovore, ne treba zaboraviti da neće odustati od namera, jer nije zainteresovan za krupnije promene. Petrović podseća da je lider opozicije nedavno pozvao administraciju SAD da nikako ne popusti sa politikom sankcija prema njegovoj zemlji, jer bi popuštanje osnažilo režim.
Iako je Maduro uspeo da natera opoziciju da sedne za pregovarački sto, Petrović smatra da predsednik Venecuele ipak ne vlada do kraja situacijom. Problem u kojem se nalazi Venecuela nije samo u okvirima njenih granica, on je postao internacionalno, globalno pitanje.
„Nije sporno da Venecuela ima saveznike, ali oni su teritorijalno suviše daleko da bi mogao da postoji pravi balans moći kada je reč o mešanju u unutrašnja pitanja u toj zemlji. SAD i EU su otvoreno na strani Gvaida. Za Madura je veliki problem i činjenica što ga okružuju dve velike zemlje koje su spremne da dosledno sprovode američke naredbe, Kolumbija pod Dukeovom vlašću i Brazil pod Bolsonarom“, ocenjuje naš sagovornik.
Maduro spreman na odbranu
S druge strane, kaže, Maduru se mora priznati da je odlučan da, ako je potrebno, vojnim putem brani zemlju i njene nacionalne interese. On istovremeno održava dobre kontakte sa moćnim zemljama koje su na strani režima, odnosno protiv mešanja u njene unutrašnje stvari.
„Kina je uložila nekoliko milijardi evra poslednjih nekoliko godina u venecuelansku ekonomiju, Vladimir Putin se pre nekoliko dana sastao sa predsednikom Bolivije, jedne od retkih zemalja koje i dalje priznaju Madura i rekao da Rusija i dalje čvrsto stoji pri svojim principima, da ne treba dozvoliti mešanje u unutrašnja pitanja Venecuele. Ne treba zaboraviti i da je to jedna ozbiljna država kada je u pitanju vojni kapacitet. Pored toga što ima 300.000 vojnika, poseduje i dobar PVO sistem ruskog i kineskog porekla“, ističe on.
Američki fokus se pomerio
Petrović primećuje da su SAD sklonile Venecuelu iz svog fokusa zbog drugih žarišta, pre svega zbog situacije sa Iranom, ali da to nije jedni razlog što je umesto vojne intervencije, došlo do pregovora vlasti i opozicije.
„U slučaju nekakvog napada na Venecuelu mogli bismo imati neki novi vijetnamski scenario. Vojska bi lako mogla da se povuče na jug zemlje koji je prilično nenaseljen i teško pristupačan. Mislim da su Amerikanci zbog toga i odustali. Smatram da je ta opcija isključena na jedan duži vremenski period“, naglašava je Petrović.
On dodaje da je gotovo siguran i da bi Kina, uz pomoć Rusije, uvek bila spremna da Venecueli pruži pomoć u slučaju američke vojne intervencije.
Izbori se bliže
Izvesno je da Venecuelu do kraja sledeće godine očekuju parlamentarni izbori, a pojedini analitičari smatraju da se Gvaido nada da će istovremeno biti raspisani i predsednički, te da je to jedan od razloga što je opozicija pristala da pregovara. Petrović kaže da ta teorija sigurno ne stoji.
„Madurov predsednički mandat traje do 2025. godine. Nisam siguran da bi sada pristao da se bori protiv nekoga ko ima očiglednu podršku pre svega SAD, a to znači i podršku medija i veliki priliv novca za kampanju, posebno u uslovima kada je zemlja ekonomski bačena na kolena, pa se ljudima koji su na ivici egzistencije može manipulisati“, ocenjuje.
Petrović dodaje da bi aktuelni predsednik Venecuele mogao da pristane na dogovor da se što pre održe parlamentarni izbori, s obzirom da njegova Ujedinjena socijalistička partija u Parlamentu nema podršku koju bi voleo da ima.
