Posle 22 godine od osnivanja, Srpsko narodno veće (SNV), samouprava Srba u Hrvatskoj koja koordiniše rad veća srpske nacionalne manjine, dobila je novo rukovodstvo. Profesora na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i lidera Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) dr Milorada Pupovca, koji je bio lider SNV-a od osnivanja i po kome se ono, nesumnjivo, prepoznavalo, zamenio je Boris Milošević.
Poslanik Hrvatskog sabora od 2016. godine, takođe član SDSS-a, ovaj 44-godišnji pravnik rođen u Šibeniku, novi je predsednik SNV-a, a novina je što će mu u radu pomagati i dve zamenice, Dragana Jeckov i Aneta Vladimirov.
Svojim autoritetom i profesionalnim i političkim iskustvom pomagaće mu i Pupovac, koji će biti predsednik novoustanovljenog Saveta, tela unutar SNV, koje će činiti najistaknutiji predstavnici srpskih institucija.
Reorganizacija strukture i programsko osveženje
Milošević za Sputnjik kaže da je funkcija na koju je izabran veliki izazov i da ima osećaj ogromne odgovornosti da vodi najveću, krovnu organizaciju Srba u Hrvatskoj, ali i da nasledi Pupovca koji je organizaciju vodio pune 22 godine.
„Ja ću svakako kao predsednik nastojati da unapredim rad SNV-a, da očuvam ono što je bilo dobro, da reorganizujem strukturu kako bismo postigli bolju efikasnost, ali i da pokušam da napravim neko programsko osveženje i da ojačam saradnju sa bratskim, manjinskim organizacijama u Hrvatskoj. Ali isto tako i u inostranstvu i to ne nužno manjinskim, nego onim organizacijama koje su nam bliske po pogledima, stavovima i programskim usmerenjima“, najavio je Milošević.
Kako je precizirao, u Hrvatskoj prvenstveno misli na antifašistička udruženja i na ona koja se bave zaštitom ljudskih prava. Na takve organizacije cilja i u inostranstvu, ali i na jačanje saradnje sa Federacijom evropskom manjina, organizacijom čiji je član i SNV. Na taj način će, kako smatra, ojačati međunarodnu saradnju i napolju biti prepoznatljivi. Radi te prepoznatljivosti najavljuje i jače uključivanje u izradu i sprovođenje međunarodnih projekata.
Na pitanje koje će im biti najveće prepreke u radu, s obzirom na svima dobro znanu klimu u Hrvatskoj, njegov odgovor ukazuje na to da se tu malo šta promenilo s obzirom na to da se i 20 godina nakon ratnih zbivanja Srbi suočavaju sa istim problemima.
Prepreka je desnica
„Najveće prepreke u delovanju su napadi desnice koja nas, malo je reći, ne voli. Politička nestabilnost uvek može da donese neke nepredviđene okolnosti. Prepreke su brojne. Imamo dosta političkih protivnika koji nas i dalje smatraju nekom vrstom pretnje, iako se mi isključivo borimo za svoja prava i za jednakost u društvu“, kaže novi lider SNV-a.
Pritom je srpski korpus u Hrvatskoj sigurno manji od 200.000 koliko je Srba bilo prema popisu stanovništva iz 2011. odine. I teško je, ističe, proceniti koliko je sada Srba u Hrvatskoj ne samo zato što je dosta vremena prošlo od popisa, nego i zbog toga što je nakon ulaska Hrvatske u EU veliki broj građana otišao iz zemlje, pa i Srba.
Na pitanje koliko ima mladih koji su spremni da se uključe u tu tešku bitku za jednaka prava Srba u Hrvatskoj, sagovornik Sputnjika odgovara da to i jeste problem.
„Nastojimo da uključimo mlade. Imamo i Političku akademiju SNV-a i nastojimo da svake godine privučemo dvadesetak mladih ljudi koji bi slušali predavanja o politici, o društvu, o istoriji, o svim važnim aktuelnim temama, kako bi bolje razumeli u kojem političkom i društvenom trenutku deluju institucije Srba u Hrvatskoj na čelu sa SNV-om“, napominje Milošević.
Strah od diskriminacije
Odziv je, kako kaže, solidan. Bude između 15 i 20 mlađih ljudi, od kojih neki ostanu aktivni, uključe se, neki se tu ne pronađu, ali misli da je to dobar način uključivanja mladih, obrazovanih ljudi u zajednicu kojoj mogu da doprinesu.
Upitan ima li kod mlađeg sveta bojazni da bi uključivanje u takav rad i takve aktivnosti moglo da im se obije o glavu i da će zbog toga teže dolaziti do posla, jer će biti obeleženi, on odgovara:
„Naravno. Svi smo mi toga svesni i svi ti mladi ljudi su toga svesni da njihov angažman u zajednici uključuje i izloženost i moguću diskriminaciju zbog njihovog angažmana“, naglašava Milošević, ali i dodaje da ipak ima onih koji ne odustaju.
Mladih, dakle, ipak ima. To je apostrofirao i Pupovac kada je objasnio zašto je došlo do promene na vrhu SNV-a. Želi, kako je rekao, da dâ priliku mlađima i da se posveti stranci.
„To znači da će se pojaviti nova lica, novi govornici, pa i nove ideje i novi ljudi na terenu, kao što vidite, kompletno je novo rukovodstvo — osnaženo je i osveženo. Istovremeno, mi koji smo stvarali to veće smo tu uz njih s tim što imamo prošireni horizont, oslobođeni izvršnih funkcija“, obrazložio je dugogodišnji lider SNV-a.
Pravi trenutak
Milošević za Sputnjik ističe i kada su u krovnoj organizaciji Srba u Hrvatskoj krenula razmišljanja o tome da bi je trebalo podmladiti i uneti novine.
„Recimo, poslednjih par meseci se razmišljalo da bi možda trebalo da dođe do osveženja i promene na vrhu. Tako smo svi razmišljali da je ovo možda najbolji i najbezbolniji trenutak da se to dogodi. Ta odluka je jedno vreme sazrevala, konsultovali smo se, razgovarali smo i evo svi smo na neki način zajednički odlučili da je najbolje da se to sada napravi i nadam se da smo napravili veliki korak napred“, zaključuje novi lider SNV-a za Sputnjik.
