Teme razgovora održanih uz posredovanje Norveške bile su sve oblasti života zemlje: od ekonomije, politike, kulture do socijalne sfere, a Emil Dabagjan sa Instituta za Latinsku Ameriku veruje da će dalji tok dijaloga biti jasniji kada se bude preciznije znalo šta je dogovoreno.
„Sastanci na Barbadosu tek su završeni, a oni su se vodili iza zatvorenih vrata i ne zna se šta je konkretno dogovoreno. Maduro je saopštio da je bilo reči o nekih šest tačaka, a šta one podrazumevaju — nije poznato. Jedino što znamo jeste da je dogovoreno da susreti budu stalni. Ali i to je ipak kakav-takav napredak“, kaže Dabagjan.
Efektan potez
Nekadašnji diplomata Dušan Vasić podseća da je Maduro neprekidno izražavao spremnost za dijalogom, za razliku od lidera opozicije Huana Gvaida. Maduro je odigrao još jedan dobar potez, tukao je opoziciju njenim oružjem, pa je čak i prvi objavio da je dogovor postignut, kaže Vasić.
„Gvaido je mnogo obećavao, hvalio se podrškom javnosti, govorio da će se vojska okrenuti na njegovu stranu i da će strani pritisak doprineti da se vlast uzme iz ruku Ujedinjene socijalističke partije, koja je na vlasti. Sada je jasno da je Amerika odustala od početne snažne podrške Gvaidu, koji je SAD na neki način povukao za nos“, kaže Vasić.
Vasić dodaje da je sve što se poslednjih meseci dešavalo u svetu zapravo išlo naruku Venecueli. Jednostavno, ona je u nekom momentu ispala iz fokusa moćne sile koja želi da joj nametne svoju vlast, zahvaljujući novim žarištima, odnosima SAD sa Kinom, a posebno sa Iranom, kaže Vasić.
„Američki predsednički izbori se približavaju, prostor za vođenje rata se smanjuje. A ako još postoji opasnost da se zarati, onda je Iran prilika za Ameriku. Ona ne bi mogla da istovremeno svoje snage rasprši na više strana, pa je odlučila da olabavi pritisak na Venecuelu i dala saglasnost Gvaidu da uđe u pregovore“, ocenjuje naš sagovornik iz Beograda.
Olakšanje i za SAD
Ocenjujući kakva bi mogla da bude reakcija SAD na najnoviji razvoj događaja u Venecueli, ruski ekspert kaže da, u suštini, pregovarački proces ide u korist i Sjedinjenim Državama.
„Još kad je bivši američki potpredsednik putovao po latinoameričkim zemljama, uverio se da niko tamo ne podržava vojnu intervenciju. Svi smatraju da vojno rešenje nema perspektivu. Zato je dijalog u ovom trenutku koristan za celokupnu međunarodnu zajednicu“, ističe Dabagjan.
Dušan Vasić ocenjuje da je kontroverzni lider Huan Gvaido pristao na dijalog i zbog toga što ga dobar deo opozicije optužuje za proneveru novca koji je dobio spolja. Maduro je na ovaj dogovor pristao, između ostalog, i zbog toga što Venecuelu već sledeće godine očekuju parlamentarni izbori, kaže Vasić.
„Nada je da će Maduro pristati da se istovremeno sa tim izborima održe i prevremeni predsednički. Ja ne isključujem ni tu mogućnost, mada se ona u ovom trenutku čini malo verovatnom. Ali ponavljam, Gvaido više nije ono što je bio, nema unutrašnju podršku, a gubi i spoljnu. Poslednje ankete objavljene u SAD govore da je podrška spala na 37 odsto“, navodi Vasić.
Izborni sukob
Ruski ekspert, s druge strane, smatra da bi upravo izbori mogli biti glavni kamen spoticanja koji bi situaciju u Venecueli ponovo mogli da dovedu do usijanja.
„Ključni problem je u tome što opozicija insistira na predsedničkim izborima, a tim oko Madura ipak pristaje samo na izbore za Nacionalnu skupštinu“, kaže Dabagjan.
Podsetimo, situacija u Venecueli napeta je od januara, kada se lider opozicije Huan Gvaido nezakonito proglasio za privremenog predsednika i kada su počeli masovni protesti protiv aktuelnog predsednika. Vašington i njegovi saveznici podržali su Gvaida i pozvali predsednika Nikolasa Madura da se povuče. Sjedinjene Američke Države su zaplenile venecuelansku naftnu imovinu vrednu više milijardi dolara.
Maduro je, zauzvrat, optužio Sjedinjene Američke Države da pokušavaju da organizuju puč kako bi postavile Gvaida za svoju marionetu i kako bi preuzele prirodne resurse Venecuele. Rusija, Kina, Kuba, Bolivija, Turska i brojne druge zemlje dale su svoju podršku Maduru — kao jedinom legitimnom predsedniku Venecuele.
