Najnovije vesti iz Vašingtona javljaju da SAD žele da formiraju „koaliciju“ koja bi osigurala slobodu plovidbe kroz Ormuski moreuz i Bab el Mandeb, rekao je komandant Združenog štaba američke armije, general Džozef Danford.
SAD su u kontaktu sa „određenim brojem zemalja“ kako bi videle koje od njih imaju političku volju da podrže projekat, dodao je on.
Međutim, legitimna policijska akcija dobila bi podršku Ujedinjenih nacija i ne bi bilo potrebe za novom „koalicijom voljnih“, kakva je formirana pred nezakonitu invaziju na Irak 2003; ne treba spominjati činjenicu da je i sam Iran pozdravio istinske napore međunarodne zajednice u oblasti bezbednosti.
Sudeći po nedavnim zaplenama tankera koji su prevozili iransku naftu, moglo bi se zaključiti da bi prve zemlje-dobrovoljci, koje bi za američki račun kontrolisale dva moreuza koji spajaju Persijski zaliv sa ostatkom sveta, mogle da budu Velika Britanija i Egipat.
Britanski marinci upali su na tanker „Grejs 1“, koji je plovio pod panamskom zastavom u Gibraltaru, dok su egipatske snage zaplenile ukrajinski tanker u Sueckom kanalu.
I dok su iranske vlasti povodom egipatske akcije ostale neme, upad britanskih snaga na „Grejs 1“ okarakterisale su kao pirateriju i insistirale su da takvo ponašanje mora da prestane.
Velika Britanija je glavni američki saveznik i, iako njena mornarica predstavlja bledu senku nekadašnje britanske pomorske moći, čini se da ima dovoljno snage da presreće nenaoružane brodove u Persijskom zalivu.
Čovek bi pomislio da će Britanija, pre nego što za račun SAD preuzme čuvanje dvaju strateških moreuza, prvo rešiti probleme u svojoj kući – izabrati premijera – ali ovo nije prvi put da Vajthol postupi mimo logike.
Britanska akcija u Gibraltaru izazvala je glavobolju čak i kod nekih zvaničnika EU, jer Britanija, budući da je jedna od potpisnica nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015, ne bi trebalo da bude vezana za sankcije koje su Iranu jednostrano nametnule SAD.
Zvanično objašnjenje iz Londona je da gibraltarski zakon dozvoljava sprovođenje sankcija UN, EU i Velike Britanije, navodeći odredbu usvojenu samo dan pre nego što je „Grejs 1“ pristao u gibraltarsku luku.
Teheran, međutim, ne priznaje ovakvo obrazloženje, a šef iranskog generalštaba, general-major Muhamad Bageri, najavio je „primeren odgovor“. Britanski brodovi u Persijskom zalivu već su osetili krizu na svojoj koži. Tako je tanker naftne kompanije „Britiš petroleum“ – „Britiš heritidž“, ploveći iz iračke luke Basra, naglo skrenuo i usidrio se u Saudijskoj Arabiji, iz bojazni od iranske odmazde.
Drugi britanski tanker, „Pacifik vojadžer“, u pratnji fregate „Montrouz“ usidrio se u luci Fudžaira, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Vredi zapamtiti da je Vašington optužio Iran da stoji iza tajanstvenih napada na dva tankera u Omanskom zalivu, kao i na dva druga broda u Persijskom zalivu prošlog meseca. Teheran je demantovao optužbe, a ni zemlje-vlasnice plovila nisu ubeđene u američke optužbe.
Najava Pentagona da će „izgraditi globalni konsenzus“ protiv Teherana prošla je uglavnom neprimećeno zbog incidenta sa obaranjem američkog špijunskog drona iznad Irana, što je zamalo izazvalo rat.
Međutim, nedavna piraterija i pozivi na formiranje pomorske koalicije sugerišu da je „konsenzus“ blizu i da je rat sa Iranom samo pitanje vremena.
