Kao hladan tuš zazvučala je poruka francuske ministarke za evropske poslove Natali Loazo da sadašnje stanje EU ne omogućava nova pridruživanja. U Francuskoj, u izbornoj kampanji za Evropski parlament, svega dvoje od 12 nosilaca izbornih lista podržalo je ulazak Srbije u EU — Žan Kristof Lagard iz Unije demokrata i nezavisnih (UDI) i Rafael Gliksman iz redova socijalista.
Slični tonovi Srbiji dolaze i iz Nemačke — poznate su posete nemačkih parlamentaraca sa listama uslova koje naša zemlja mora da ispuni kako bi se pridružila „porodici evropskih nacija“.
I iz Francuske i iz Nemačke ističe se nekoliko „imperativnih uslova“ za ulazak Srbije u EU, od kojih su neki sadržani i u pregovaračkim poglavljima — vladavina zakona, nezavisnost pravosuđa, suzbijanje korupcije i sloboda medija. Međutim, među uslovima se nalaze i oni koji se vode pod „normalizacijom bilateralnih odnosa“, što za Srbiju znači normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
Zvaničnici EU i političari iz zemalja članica već skoro dve decenije iznova i iznova Srbiji ispostavljaju nove političke uslove ili iz rukava vraćaju stare.
Nekada je to normalizacija odnosa sa Prištinom, uvođenje sankcija Rusiji, dobrosusedska saradnja sa svim državama u regionu, saradnja sa međunarodnim pravosudnim institucijama, a protiv srpskih državljana... Sada je Johanes Han iz rukava izvukao stari zahtev da Srbija osudi zločin u Srebrenici — u EU nema mesta za one koji negiraju genocid i sve druge presude međunarodnih sudova, rekao je on.
Srbija u EU – ni u idućih deset godina
Realnost u procesu pristupanja Srbije EU govori da je ovaj proces izuzetno otežan, ocenjuje analitičar beogradskog Instituta za evropske studije Aleksandar Gajić. Sigurno je da najmanje u sledećih deset godina od učlanjenja Srbije u EU nema ništa, kaže on.
„Pitanje je u perspektivi da li uopšte ima, ali gledano na srednji rok, u narednih pet do deset godina, taj proces će biti zaustavljen, ne samo prema Srbiji, pre svega zbog problema u EU, vezano za pokušaje federalizacije EU i nesaglasnosti članica oko rekonstrukcije samog zdanja EU“, objašnjava Gajić.
Mnogi značajni faktori unutar EU, poput Francuske i Holandije rezolutno su protiv proširenja Unije.
Proširenje — veštački održavana priča
Priča o proširenju se veštački održava otvaranjem pregovaračkih poglavlja, ali se fabrikovanjem novih uslova priča odgađa. Na, kako kaže Gajić, lukav način, zamenom teza, stalnim ponavljanjem ranijih političkih zahteva ili izmišljanjem novih, podiže se lestvica i onemogućava se njihovo ispunjavanje.
I ne samo to, takva politika kvari odnose među balkanskim državama, čime se stvaraju uslovi da se proširenje ne realizuje.
„Vidimo da je Srbija tu najdrastičniji primer, ali postoje države koje su potpuno kooperativne, čak do nivoa samoukidanja ili samoponiženja, kao Makedonija. Uradili su sve što je trebalo, potapšani su po ramenu i rečeno im je da su obavili dobar posao, ali da od proširenja nema ništa, da ne mogu da dobiju ni datum za početak pregovora. Srbija je u drugačijoj poziciji jer je ranije počela pristupne pregovore, otvorila je nekolicinu poglavlja, neka je i zatvorila, međutim, sa novim političkim zahtevima vezano za priznavanje genocida, ona se vraća u poziciju da se prema njoj stalno podgreva jedna ista priča“, kaže Gajić.
Hanova izjava je koordinirana akcija
U Hanovoj izjavi Gajić vidi, kako kaže, koordiniranu akciju koja bi Srbiji trebalo da oteža, ne samo pristupanje EU, već i da oteža odnose Srbije i BiH i pokušaje Srbije da te odnose relaksira.
EU na ovaj način dobija izgovor za usporavanje pregovora jer ispada da je ona voljna da ih nastavi, dok je Srbija označena kao neko ko ne ispunjava uslove, a sa druge strane, otklanja se priča o nesposobnosti EU da posreduje u dijalogu između Beograda i Prištine koji su zapali u ćorsokak, smatra Gajić.
Srbija, usmeravanjem priče u drugom pravcu, ispada krivac, dok krivica Prištine za propast briselskog dijaloga ostaje skrajnuta. Johanes Han, čije su šanse da ostane evropski komesar za proširenje, prema Gajićevoj oceni, dosta dobre, vrši lukavu zamenu teza, kojom preusmerava pažnju javnosti EU sa ključnih problema i neuspeha EU na Balkanu i prebacuje odgovornost na Beograd, umesto na Brisel i Prištinu, koja je glavni uzrok nestabilnosti na ovim prostorima.
