Ministarstvo inostranih poslova Kine i Ministarstvo kulture i turizma objavili su neka upozorenja o opasnostima koje ugrožavaju Kineze u Sjedinjenim Državama, kao što su nasilje i pljačke na ulicama, između ostalog. Pored toga, slično upozorenje izdato je i za one koji će studirati na američkim univerzitetima.
Sa početkom trgovinskog rata između dve zemlje, kineski studenti su se žalili da imaju poteškoća u dobijanju viza za SAD. Neki nisu mogli ni da završe kurs jer nisu uspeli da obnove vize.
U oktobru prošle godine, Trampova administracija naložila je američkim ambasadama da pooštre viznu politiku za kineske studente, posebno za one koji studiraju visoke tehnologije.
Međutim, krajem juna, u Osaki, američki lider je naglasio da SAD žele više kineskih studenata na svojim univerzitetima. Tramp je dodao da od njih očekuje da ostanu u Sjedinjenim Državama kada diplomiraju.
S jedne strane, to bi moglo značiti odmrzavanje odnosa između dve zemlje. S druge strane, Tramp se rukovodi čistim pragmatičnim idejama. Kina je najveći ponuđač stranih studenata američkim univerzitetima. Zato je gubitak stabilnog izvora prihoda ozbiljan uticaj, komentarisao je za Sputnjik Vang Ksiaofeng iz američkog istraživačkog centra na Univerzitetu Fudan.
„Na prvom mestu, SAD je privlačna tačka za kineske studente. Poslednjih godina, broj Kineza koji dolaze u Sjedinjene Države u škole se stalno povećava“, rekao je Vang Ksiaofeng.
Stručnjak je podsetio da ove usluge nisu besplatne:
„Osoba koja na kratak period poseti letnji kamp plaća nekoliko hiljada ili čak dve desetine hiljada dolara, a oni koji dolaze na studije na duži period plaćaju od 50.000 i 80,000 dolara godišnje.“
„Dakle, u ovoj oblasti, SAD ima jasan trgovinski suficit sa Kinom, a nakon upozorenja koje su izdale kineske vlasti, američka turistička industrija će naravno dobiti mnogo manje prihoda“, upozorio je on.
Za mnoge zemlje, kineski turisti su najsnažniji pokretač ekonomskog rasta. Prognozira se da turistički tok iz Kine do 2020. godine može doseći 200 miliona ljudi. Kinezi ne štede na uspomenama i kupovinama u inostranstvu: troše mnogo više od prosečnih turista iz drugih zemalja. Tako je prošle godine, prema podacima kineske turističke akademije, kineski turisti potrošili više od 120.000 miliona dolara u inostranstvu.
Prema tome, ograničenja turističkog protoka, čak i ako su neformalna i u obliku upozorenja, predstavljaju ozbiljno ekonomsko oružje.
Tako, kada je Kina ograničila turizam na Južnu Koreju, kao protest protiv raspoređivanja THAAD-ovih sistema odbrane u zemlji, broj kineskih turista pao je za gotovo 50 odsto. To je odmah uticalo na profitabilnost najvećih korejskih kompanija, kao što su „Hjundaji“ i „Samsung“.
