Najviše smeća proizvode Amerikanci
Najviše smeća po glavi stanovnika proizvedu Amerikanci, preciznije — tri puta više od ostalih. Najčešće u smeće bacaju plastiku i hranu, a kada je u pitanju reciklaža — Sjedinjene Države zaostaju za ostalim zemljama, jer ponovno uspevaju da iskoriste samo 35 odsto čvrstog otpada, piše „Bi-Bi-Si“, a prenosi „Indeks“.
Najviše recikliraju Nemci
Najefikasniji u ponovnom korišćenju čvrstog otpada su Nemci, koji recikliraju oko 68 odsto materijala.
Studiju je sprovela kompanija „Verisk mejplkroft“, koja je specijalizovana za procenu globalnog rizika. Njeni zaposleni su razvili dva nova indeksa, kada je u pitanju otpad — gomilanje i reciklaža.
U istraživanju su koristili javno dostupne podatke i akademska istraživanja, da bi se stvorila slika o tome na koji se način razne države nose sa rastućim problemom zagađenja, čiji je uzrok u najvećem broju slučajeva — plastika.
Indeks gomilanja čvrstog komunalnog otpada po glavi stanovnika upućuje na to da se najčešće radi o plastici, hrani i opasnim materijalima.
Komunalni otpad iz stambenih jedinica, institucija i trgovina prikupljaju lokalne službe.
I dok svet svake godine „proizvede“ oko 2,1 milijardi tona čvrstog komunalnog otpada, samo 16 odsto od toga se reciklira, a 46 odsto se odlaže na neodrživ način.
Kina i Indija proizvode 27 odsto otpada
Podaci analize upućuju na to da Kina i Indija, koje čine više od 36 odsto svetske populacije, proizvode oko 27 odsto otpada.
U Americi se po glavi stanovnika proizvede prosečno 773 kilograma smeća, što je tri puta više nego u Kini i Etiopiji.
Istovremeno, podaci ukazuju i na to da je Amerika jedina razvijena zemlja koja „proizvodi“ toliko otpada, a ne uspeva da ga reciklira.
Na popisu su i Holandija, Švajcarska, Francuska i Nemačka. Velika Britanija je 14. na listi i godišnje generiše 482 kilograma otpada iz svakog domaćinstva.
Nial Smit, jedan od autora studije, tvrdi da u Americi ne postoji ravnoteža, kada je u pitanju odnos količine nagomilanog i recikliranog otpada.
„Reciklaža slabo funkcioniše u odnosu na visoka primanja građana“, kaže Smit i dodaje da je u Americi reciklaža pitanje odnosa političke volje i infrastrukture.
„Nakon više sprovedenih istraživanja, mogli bismo da zaključimo da infrastruktura u Americi ne pruža dovoljno mogućnosti za recikliranje“, smatra Vil Nikols, iz „Verisk mejplkrofta“.
Velika količina američkog otpada, koji se ne može otpremiti u Kinu, spaljuje se — jer nema drugog načina da se taj problem reši, dodaje Nikols.
Svetsku dinamiku menja upravo zabrana izvoza otpada u Kinu, Vijetnam, Maleziju i na Tajland. Na primer, kada je filipinska Vlada vratila 69 kontejnera iz Kanade — nastali su problemi, jer azijske zemlje ne žele da postanu deponije smeća.
Nikols kaže da o zagađenju sve više brine srednja klasa, a Kina ovakvo stanje rešava puno brže — zbog vlastite političke situacije.
