Bulatović je, naglašava Jovanović u izjavi za Sputnjik, sve što je radio kao državnik — radio sa dubokim ubeđenjem i uverenjem: časno, posvećeno i odgovorno.
Kako dodaje, pamtiće ga i po tome što je bio prvi saradnik predsednika SRJ Slobodana Miloševića u događajima kao što su bili pregovori u Dejtonu, koji su zaustavili građanski rat u BiH i Hrvatskoj i otvorili perspektive mira i stabilizacije na ovom prostoru.
„Svi ćemo ga pamtiti kao hrabrog i dalekovidog državnika, koji se nije plašio nikakvih izazova na dužnostima koje je obavljao. Imao je smisla za upravljanje državnim poslovima, angažujući svoju okolinu i saradnike, razvijajući kod svakoga odgovornost i samostalnost, ali nikada na štetu celine, nikada na štetu strategije“, ističe Jovanović.
Bulatović se, tvrdi Jovanović, nikada nije kolebao kada je reč o zaštiti vitalnih državnih interesa, pa čak i kada je zemlja 1999. bila suočena sa pretnjom, a onda i sa agresijom NATO — u tim danima znao je da organizuje i mobiliše Vladu i da utiče na nacionalnu i opštu društvenu mobilizaciju u odbrani zemlje.
U vreme bombardovanja SRJ, seća se Jovanović, postojala je puna harmonija u delovanju Savezne vlade i Republičke vlade Republike Srbije.
„Mislim da je bilo veoma značajno to što je Bulatović, čak i kada je rukovodstvo Crne Gore, čiji je on predsednik bio, imalo drugačije stavove i kada je pokazivalo i separatističke tendencije, ostao privržen zajedničkoj državi i zajedničkom društvu Srbije i Crne Gore, jer je shvatao da je to najbolji način da narodi te dve republike sačuvaju svoje vitalne interese. Zato se i jasno distancirao od separatizma u Crnoj Gori“, napominje Jovanović.
Kako kaže, seća se da je Momir Bulatović, jednom prilikom, kao predsednik Crne Gore, bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama i da su Amerikanci tada tražili od njega da sarađuje u odvajanju, odnosno, u otcepljenju Crne Gore od Srbije.
„On je na to reagovao rekavši da tako nešto od njega ne treba tražiti, jer je on jasno opredeljen za zajedničku državu Srbije i Crne Gore i da nikada ništa ne bi uradio na štetu zajedništva. Amerikanci su tada odreagovali, tako mi je govorio, da — ukoliko on ne želi da sarađuje u razbijanju SR Jugoslavije, onda će oni naći nekog drugog u Crnoj Gori koji će u tome sarađivati. To je bio detalj koji sam čuo od njega i o kome je on kasnije i pisao, ali o kome se nedovoljno zna“, navodi Jovanović.
Priseća se i kako mu je Bulatović preneo da nisu tačne priče da su Amerikanci, navodno, nudili neko rešenje u Dejtonu za Kosovo i Metohiju, a da Slobodan Milošević nije prihvatio to rešenje.
„Momir Bulatović je jasno govorio, a ja, sticajem okolnosti, to imam i zabeleženo kao njegovu izjavu koju mi je lično dao, da u Dejtonu nije bilo nikakvih razgovora u vezi sa pitanjem Kosova i Metohija i da su tu Slobodan Milošević i naša delegacija bili potpuno jasni u stavu da su došli u Dejton da pregovaraju o okončanju građanskog rata u Bosni i Hercegovini; da ne žele da se dnevni red menja, ili da se pregovori o Bosni i Hercegovini opterećuju sa bilo kojim drugim temama“, napominje Jovanović.
Ističući da će Bulatović ostati upamćen kao dostojan borac za istinu i pravdu, Jovanović podseća i na knjige preminulog, kao i na njegova svedočenja u Hagu u procesu protiv Miloševića i Nikole Šainovića, ali i na činjenicu da je Bulatović 23. marta ove godine otvorio međunarodnu konferenciju povodom 20. godišnjice NATO agresije na SRJ.
