Ovu priliku smo najpre iskoristili da nam ambasadorova supruga Natalija Aleksandrovna približi ceremoniju pripremanja ruskog čaja koja se veoma razlikuje od našeg uobičajenog potapanja kesice u vodu.
„Pravi ruski čaj treba da bude u rinfuzi, a ne u vrećicama“, otkriva nam glavnu tajnu Natalija, dodajući da se termin „ruski čaj” ne koristi u Rusiji.
Kao da smo juče došli...
Dok posmatramo pripremanje čaja pitamo jednog od omiljenijih ambasadora Rusije u Srbiji sa kakvim osećanjima napušta Srbiju.
„Vraćamo sa osećanjem da smo ispunili dužnost i sa nadom da će Srbija biti bolja, kao i da će se srpski odnosi sa Rusijom razvijati u povoljnom pravcu. Nakon šest i po godina imamo osećaj kao da smo juče došli. Sa druge strane, primetno je kakve su se velike promene desile u Srbiji u tom periodu, a pre svega se tiču ekonomske situacije. Kad smo došli, osećao se regres, vladao je osećaj bezizlaznosti. Sada se može reći da ovde postoji perspektiva. Veliki je napredak u razvoju i u onome što se vidi golim okom, a to je veći broj automobila na ulicama, okrečene i čiste fasade, radovi... Žao mi je što neke stvari neću videti. Do kraja godine, uz pomoć Rusije biće završeno dekorisanje Hrama Svetog Save...“
Knjiga o Srbiji
Odnos prema ovoj zemlji Čepurin je pokazao i u knjizi o Srbiji koja je nedavno objavljena.
„Kada sam došao, začudilo me je nekoliko stvari, jer stižem iz zemlje gde ima mnogo kritikovanja i ima mnogo ljudi koji su sa nečim nezadovoljni. A ovde ljudi gledaju pozitivnije nego što sami Rusi gledaju na Rusiju. Druga stvar, koja je očigledna, jeste odnos prema Putinu, lideru Rusije, i to me je zadivilo.“
U pisanju knjige učestvovala je i Natalija Aleksandrovna. Njen suprug u šali kaže da se „ni sa čim nije slagala“. Ipak, njeno učešće je bilo važno. Upravo je ona insistirala da se to mnoštvo utisaka koje nose iz Srbije zabeleži, a podsećala ga da neke stvari ne propusti...
„Čak sam i samostalno napisala nekoliko epizoda, kako bih dala neku ideju, ili ideju iz kakvog ugla da se to napiše, a Aleksandar Vasiljevič je to iskoristio“, otkriva Natalija Aleksandrovna i dodaje da je vrlo velika i važna uloga njihove ćerke Marije koja je bila glavni kritičar.
Maša (Marija), veoma voli Srbiju iako nije živela ovde. Čak je i za svadbu izabrala upravo Rusku crkvu u Beogradu, a ne, na primer, neku u Parizu ili Beču, gde živi.
Braća jesmo, ali ne i blizanci
Tokom ćaskanja uz čaj nismo mogli da ne pomenemo dežurnu floskulu da su Srbi i Rusi braća:
„Slažem se da smo braća, ali nismo blizanci, jer ima razlika koje su u vezi sa istorijom, klimom, odnosima prema raznim stvarima, ali postoje stvari koje nas objedinjuju, a to su religija, jezik, kulturni momenti. Po temperamentu i karakteru Srbi su južni tip naroda, dok su Rusi severni. Južni narodi su skloni da provode više vremena družeći se napolju, a u Rusiji se ljudi više okupljaju kod kuće. Hrabrost je svojstvena za oba naroda. Govore da Srbi nisu trgovci već ratnici, i to ima i pozitivne i negativne strane“, kaže ambasador.
On dodaje da danas i Srbija i Rusija žive u teškim geopolitičkim uslovima i da to nije naš izbor, nego su nam postavili takve uslove.
„Zajedničko za naša dva naroda je to što nismo izgubili ljubav prema otadžbini. Domovina ni za Srbe nije prazna reč. Postoji i osećaj identiteta, pripadnosti određenom društvu, zemlji, to se sačuvalo. Važno je da su Rusi i Srbi, pored svih vrlina i nedostataka, kompatibilni narodi. Srbija i Rusija imaju veoma bliske interese. I mi smo zainteresovani za naše odnose sa Srbijom, i Srbija je zainteresovana, i to je objektivna stvarnost, i to će se možda sačuvati vekovima. Politički odnosi poslednjih godina su se značajno učvrstili, pojavili su se redovnost i poverenje, i to je veoma važno. Na tom planu treba odati priznanje i Vladimiru Putinu i Aleksandru Vučiću. Na ekonomskom planu smo učinili veliki korak napred, ali to je potrebno konkretizovati, jer ekonomska saradnja može da bude mnogo bolja, kao i plan inovacija, energetike.“
Posao, pa „supruga ambasadora“
O suprugama ambasadora u zemljama službovanja se malo zna, one obično žrtvuju svoju karijeru, posvećujući se muževljevoj. Radno mesto Natalije Aleksandrovne, ipak, nije „supruga ambasadora“.
„Ne, ne... Ja svoj posao veoma volim, ja sam kardiolog, i kada me moji prijatelji, kolege sa fakulteta koji su, upavši u vrtlog tokom devedesetih, morali da promene profesiju, napustili medicinu i ušli u komercijalu, u farmakologiju, pitaju da li bih ja promenila posao, ja im odgovaram: ’Ne, nikada!‘. Tokom svakog našeg službenog boravka obavezno radim, ili se trudim da radim makar kao volonter, kao što je bilo u Danskoj.“
Ipak, i supruga ambasadora ima velike obaveze. Podrška suprugu je, prema njenom mišljenju, jedna od najvažnijih.
Dok sipa čaj, Natalija Aleksandrovna moli za još jedan minut pažnje:
„Ima mnogo toga zajedničkog što nam je omogućilo da u Srbiji živimo komforno, lepo, i zbog prirode i klime, koja je fantastična, ali i u smislu slobode komunikacija i neprevaziđenog gostoprimstva. Ja sam radila u mnogim zemljama, i sa svojim mužem i sama, ali sa takvim gostoprimstvom nisam se susretala nigde.“
Ne zaboraviti istoriju
Svoj minut za oproštaj Aleksandar Vasiljevič je ovako iskoristio:
„Imamo sve mogućnosti da naše zemlje imaju fantastičnu budućnost. Na ekonomskoj i političkoj situaciji je potrebno raditi, jer će u tom slučaju i ljudi živeti bolje i manje napuštati zemlju. Još je važno i da se ne zaboravlja istorija. Mi imamo istoriju kojom se ponosimo, ma koliko se neki trudili da to ne bude tako. Nikakvu budućnost ne možeš izgraditi ukoliko ne poštuješ istoriju. Takođe, potrebno je stalno truditi se, razvijati i jačati bilateralne odnose, korak po korak. U takvim uslovima, nadam se da ćemo se razvijati, što bih hteo da poželim i svom nasledniku.“
Šta ostavlja nasledniku
I, kad smo već kod naslednika, nismo mogli da ne upitamo, kakvu će mu poruku ostaviti:
„Reći ću mu da mu predajem zemlju punu tajni i neizvesnosti u budućnosti. To je i interesantno, za ambasadora, uopšte za političara, kada se nešto događa. U tom smislu, Srbija je interesantna i sa aspekta unutrašnje politike, jer se u njoj događa veoma mnogo sudbonosnih stvari. Isto je i na spoljnopolitičkom planu, zbog toga mi se čini da neće biti dosadno…“
Kompletan intervju pogledajte u našem video-prilogu u ovom intervjuu, na našoj stranici na Fejsbuku ili na našem kanalu na Jutjubu.
