Savet Federacije Rusije usvojio je danas zakon kojim se obustavlja važenje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Ostalo je da zakon potpiše i predsednik Rusije Vladimir Putin, nakon čega će stupiti na snagu. Međutim, u skladu sa ruskim zakonodavstvom, predsednik zadržava pravo da samoinicijativno donese odluku o obnovi važenja Sporazuma.
Ovim potezom Rusija stavlja tačku na odluku Amerike da istupi iz ovog sporazuma koji su, još krajem 80-ih godina prošlog veka, potpisale SAD i Sovjetski savez. Politički analitičar i profesor Nacionalnog istraživačkog univerziteta u Rusiji Dmitrij Jevstavjev kaže da je to apsolutno logičan korak Moskve u datoj situaciji.
Provokacija Rusije
„Ovo je samo način da se i pravno zaokruži aktuelna situacija po pitanju raketa srednjeg i kratkog dometa. Potrebno je biti veoma precizan u vezi sa detaljima daljeg ponašanja, kako se ne bi isprovocirale optužbe na račun Rusije da je, navodno, ona ta koja je inicirala trku u naoružanju u ovom segmentu“, ocenjuje Jevstavjev.
„Rusija, uprkos tome, treba da nastavi da razvija svoje rakete kratkog i srednjeg dometa, ali i sredstva koja služe da se suprotstavi takvom naoružanju“, tvrdi naš sagovornik i nastavlja:
„Moramo da ubrzamo rad na tom naoružanju, tim pre što Amerika još nije objavila da je bilo šta postigla u vezi sa tim pitanjem, iako aktivno radi na razmeštanju lansirnih sistema i prateće infrastrukture, pre svega, u Evropi, ali i u pojedinim zemljama u Aziji“, dodaje Jevstavjev.
Sa druge strane, predstavnik organizacije „Oficiri Rusije“ Andrej Golovatjuk tvrdi da će ovaj potez Moskve naterati Ameriku da shvati da sa Rusijom nema šale, budući da će na ovaj način ruske vlasti imati priliku da pozicioniraju svoje rakete u skladu sa sopstvenim interesima.
Istovremeno, on se nada da će se u Americi naći neko hladne glave sa kim će biti moguće sklopiti nekakav dogovor ili, pak, da se u ovaj postojeći unesu određene izmene.
„Mislim da perspektiva postoji, kao i da postoji mogućnost da se u novi sporazum ubace i Indija i Kina, jer sve zemlje koje imaju nuklearno oružje volele bi da preduzmu mere kako bi se sačuvale od eventualnog napada“, ukazuje Golovatjuk.
Slučaj Irana
Golovatjuk navodi i da smo svedoci aktuelne situacije sa Iranom: čak i postojanje sporazuma, kao što je to slučaj u vezi sa postojanjem nuklearnog sporazuma sa Teheranom, tu zemlju ne štiti od mogućnosti invazije.
„Upravo zato je potrebno da sve zemlje imaju dovoljno snage i sredstava da sednu za pregovarački sto i dogovore se. Mi to već radimo na nivou BRIKS-a“, zaključuje predstavnik organizacije „Oficiri Rusije“.
U vezi sa ovim odlukama oglasila se i zvanična Moskva, a zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov istakao je da će Rusija preduzeti kompenzacijske vojne mere u slučaju realizacije pretnji NATO-a u vezi sa Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Upravo je tim rečima Rjabkov prokomentarisao izjavu generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da će NATO preduzeti mere ukoliko Rusija ne bude nastavila da ispunjava obaveze prema Sporazumu. On je pojasnio i da će odgovor Alijanse biti odbrambenog karaktera, uravnotežen i koordiniran, ali da neće uključiti raspoređivanje novih nuklearnih raketa u Evropi.
„Pokušaji da se to što se dešava predstavi kao vojno-politički odgovor na akcije Moskve i tvrdnje da je upravo ona prekršila Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa predstavljaju propagandu koja ima za cilj dezinformisanje međunarodne zajednice. Rusija će obuzdavati napore NATO-a i vrlo selektivno će prilaziti tematici dijaloga sa Alijansom, za koji se zalažu i mnoge članice te organizacije“, zaključio je Rjabkov.
