Obraćajući se prebijenim Srbima sa „dragi vaši“, Vedrana Rudan kaže da „patetični moji“ naglašavaju da su u pitanju bili „naši Srbi“, Srbi iz Hrvatske i pita se: „Kao da ’naši Srbi‘ nisu Srbi?“.
„Srbi su Srbi i točka! Ne tačka!“, ističe Rudanova, a prenosi Tanjug.
Ona Srbima poručuje da nauče nešto o „Lijepoj našoj“ i da je Hrvatska zemlja staraca i kriminalaca.
„Ono malo mladih i pametnih što je ostalo, tu je jer nije još prodalo očevinu, a čekaju i kraj školske godine. Mi starci nemamo kuda, a i nikad nam bolje nije bilo. Dečko u sedamdeset i petoj može birati u kojem će marketu sesti za kasu i zaraditi 100 evra za samo mesec dana. Pa vi vidite, Srbi i Srpkinje“, piše Vedrana Rudan u kolumni.
Ona navodi da u Hrvatskoj političari, popovi i ostali biznismeni vreme krate kradući, a da ga narod krati mlateći, i to Srbe.
Dodaje da „neće valjda da mlate pse“, jer životinje ne smeju da se zlostavljaju.
„Kad u Hrvatskoj udaviš psa, mediji su na nogama, ne gine ti robija“, navodi ona i ističe da se ništa neće dogoditi onome ko u Hrvatskoj udavi; tu Rudan stavlja tri tačke i nastavlja: „Biće i toga“.
„Ne sme se suditi nikome ko se zabavlja u skladu sa politikom zemlje u kojoj živi“, kaže hrvatska književnica i postavlja pitanje „bivšoj braći kako to ne razumeju“.
„Od rata s vama prošlo je 100 godina, a nama rane krvare k’o da se sve juče dogodilo. Takvi smo vam mi Hrvati“, navodi Vedrana Rudan i svojim prepoznatljivim rečnikom objašnjava da nisu bitni ni sloboda, pravda, hleb, školstvo, sudstvo, zdravstvo.
„Nama Hrvatima malo treba. Srbe nam dajte! Vrbe nam dajte“, piše Vedrana Rudan i savetuje Srbima da se, ako im je „glava na ramenu mila“, drže dalje od „Lijepe naše“.
Ona pita Srbe da li su ikada čuli ili pročitali da su 1943. godine u Americi organizovani odlasci Židova na rad u Nemačku — i odgovara da nisu.
Zato postavlja i pitanje — zašto onda Srbi traže posao u Hrvatskoj?
