Plan Indije da kupi ruski odbrambeni sistem S-400 do te mere je uznemirio vlasti Sjedinjenih Američkih Država da je visoki zvaničnik Stejt departmenta, kako navodi agencija „Trast of Indija“, izjavio da takva odluka indijskih vlasti neće biti tretirana kao dobronamerna i da će sigurno ugroziti američko-indijsku vojnu saradnju.
Američki zvaničnik je takođe istakao da će kupovinom sistema S-400 Indija prekršiti američke sankcije Rusiji.
Na sličnu reakciju SAD pre Indije naišla je i Turska, jer u Vašingtonu tvrde da bi kupovina ruskih savremenih odbrambenih sistema S-400 indirektno ugrozila performanse najnovijih američkih aviona F-35.
Ta vest nije iznenadila vojnog analitičara Aleksandra Radića, koji za Sputnjik kaže da sistem S-400 ozbiljno ugrožava američke interese, pre svega u ekonomskom pogledu.
„U trgovini oružjem ima jako mnogo novca, a u Americi predsednik Donald Tramp, koji je uvek bio povezan sa velikim novcem, jako dobro razume tokove interesa vodećih korporacija poput ’Boinga‘ ili ’Lokid Martina‘. To su zapravo postali primarni američki interesi, koji su, naravno, isprepletani sa političkim i bezbednosnim pitanjima. Međutim, da se razumemo, novac je uvek stariji u toj analizi“, objašnjava Radić.
Kako kaže, čitav mehanizam koji se pokreće u SAD, od političkih pritisaka, preko zakona koji omogućava uvođenje sankcija trećim stranama koje sarađuju sa Ruskom Federacijom, do onih taktičkih dnevnih pritisaka i medijskih natpisa usredsređen je zapravo na obezbeđivanje novih ugovora.
„Nisu Amerikanci do sada ’pokazivali alergiju‘ prema činjenici da mnogi njihovi saveznici koriste rusku tehniku na ratištu. Štaviše, to i podržavaju i često i sami koriste tehniku koja je robusna i upotrebljiva. Međutim, kada je reč o kupovini novih sredstava tu je reč o učešću na tenderima i koristi se politički ambijent za stvaranje atmosfere u kojoj pokušavaju da potencijalne kupce nove ruske tehnike, posebno složenih borbenih sistema, obeshrabre u svom nastojanju da milijarde dolara usmere ka Moskvi. Naravno, iza toga sledi akcija — pa pošaljite te milijarde američkim firmama“, napominje Radić.
To je, kaže, stvarna pozadina priče o Indiji koja je jako veliki kupac naoružanja i koje želi da ima diversifikaciju u nabavkama. Ona kupuje i od Rusije i od Amerike i od evropskih proizvođača.
„Indijci žele da u budućnosti budu što samostalniji i da osvajaju proizvodnju domaćih tehnologija, pa se na njih sada vrši snažan pritisak. Recimo, jedna od velikih nabavki teška milijarde dolara su višenamenski borbeni avioni, a SAD su zainteresovane čak i za prenos licencne proizvodnje aviona F-16 u Indiju. Prodali su im već teški transportni helikopter ’Činuk‘, a potisnuli ruski Mig-26, zatim prodali borbeni helikopter ’Apač‘ i tu je posao izgubila ruska industrija, koja je nudila svoje borbene helikoptere“, ukazuje naš sagovornik.
Sa druge strane, dodaje Radić, Rusija je ostala tradicionalni izvoznik naoružanja u Indiju i sada se vodi bitka za predstojeće ugovore i zato čujemo tonove u kojima se govori, pre svega, o negativnom odnosu prema ideji da se kupi S-400.
„Ne verujem da bi došlo do neke šire blokade Indije, jer ako Indijcima poručite: ’Sada ćemo da vas kaznimo, nećemo vam dati svoju tehnologiju‘, to bi zaista bilo apsurdno. Dakle, upravo posledice koje mogu da nastupe po Indiju pokazuju da je reč primarno o ekonomskim, a ne političko-bezbednosnim pitanjima. Naime, ako bi Amerikanci zaista smatrali da je S-400 sam po sebi bezbednosni problem i da bi to značilo svrstavanje Indije na rusku stranu, onda bi mogli da budu principijelni i da stave neku vrstu blokade kada je reč o izvozu naoružanja i vojne opreme u Indiju“, smatra Radić.
Međutim, naravno da Amerikanci to neće učiniti jer su i te kako zainteresovani da se Indiji proda vojna tehnologija — ovde je reč o korišćenju svih raspoloživih političkih, diplomatskih, obaveštajnih, pravnih i medijski sredstava u borbi za ugovor, zaključuje naš sagovornik.