Niti je baš po zapadnom sistemu, niti po onom iz vremena nekadašnje SFRJ, ali ima ponešto od oba. Pilot projekat koji će startovati 1. septembra u odabranim osnovnim školama koje već funkcionišu samo u jednoj, prepodnevnoj smeni, podrazumeva da će đaci tokom popodneva u njima moći da se zanimaju na sekcijama koje sami odaberu, ali i da uz pomoć nastavnika završe školske obaveze. I to će, što je posebno bitno za roditelje, biti besplatno, a u najvećem broju slučajeva i obrok koji će deca dobijati u školi.
Poseban dobitak za đake i njihove porodice je to što će posle 18 časova kada se završavaju te odabrane popodnevne školske aktivnosti, to biti slobodne vreme koje će porodice moći da iskoriste na najbolji način. Sada je ono najčešće proticalo u pomoći roditelja u savladavanju školskog gradiva.
Sagovornica Sputnjika, načelnica Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete Jasmina Đelić na početku razgovora skreće pažnju da su pogrešna tumačenja da će Ministarstvo sve škole u Srbiji prevesti u jednosmenski rad, što nije moguće zbog ograničenih prostornih kapaciteta.
Ona kaže da su u Ministarstvu među školama koje rade samo u prepodnevnoj smeni već selektovali one koje imaju slobodan prostor za razne vrste popodnevne obrazovne i vaspitne podrške učenicima, od pružanja pomoći u učenju do raznih sekcija — sporta, druženja. Reč je o 240 takvih objekata, ali u Ministarstvu još ne znaju tačan broj škola koje će učestvovati u tom projektu, jer se još bave razmatranjem predloga koje su škole dostavile.
Komisija Ministarstva prosvete je napravila listu predloga sa raznim aktivnostima i za obrazovnu i za vaspitnu podršku. Ima ih 48 i to je ponuđeno školama, a one će neke prihvatiti, ali i predložiti neke nove. Komisija će tokom juna i u prvoj polovini jula analizirati te predloge kako bi donela konačnu odluku o tome koliko će objekata biti obuhvaćeno pilot projektom, navodi Đelićeva, ali smatra da neće biti velikog odstupanja od tog broja od 240.
Reč je o objektima u kojima postoje adekvatni prostorni uslovi koji imaju kabinete, didaktički materijal i druge tehničke, organizacione i prostorne resurse kako bi se što veći broj adekvatnih aktivnosti ponudio deci. I većina tih objekata nije u Beogradu.
„Upravo je jedna od naših polaznih osnova bila da u svakoj školskoj upravi Ministarstva, a takvih regionalnih jedinica ima 17, selektujemo adekvatan broj škola. To je pilot projekat koji obuhvata celu Srbiju i njime su obuhvaćene i velike i male gradske škole i velike i male seoske škole, jer nam je cilj da vidimo kako taj način rada funkcioniše u svakom tipu škole, kako bi to bio sastavni deo strategije do 2030. godine, da se ide na stvaranje uslova za što veći broj škola koji će izvoditi nastavu samo u jednoj smeni“, objašnjava sagovornica Sputnjika.
Ona precizira da konačno rešenje ministra o realizaciji pilot projekta mora biti gotovo do 20. avgusta da bi škole mogle da ponude roditeljima i učenicima ove fakultativne aktivnosti na samom početku školske godine.
Đelićeva pojašnjava kako će sve to izgledati. Po završetku nastave u jutarnjoj smeni u 14 sati, počinju fakultativne aktivnosti koje će biti realizovane najkasnije do 18 sati. Učenici koji odaberu određene sekcije dolaziće samo na njih i ne moraju svaki dan da ostaju u školi u popodnevnim satima.
„Ide se na rešenje, i to smo već obezbedili, da je u najvećem broju ovih selektovanih škola moguće obezbediti i obrok za učenike, odnosno ishranu, bilo putem spremanja u školi ili distribucije iz drugih objekata kojima je to posao“, ističe načelnica Odeljenja za koordinaciju rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete.
Na pitanje hoće li roditelji morati da finansiraju te dodatne aktivnosti, sagovornica Sputnjika je kategorična da neće. Kada je obrok u pitanju ona je mišljenja da će u najvećem broju slučajeva i on biti besplatan.
„U zavisnosti od finansijskih mogućnosti jedinica lokalne samouprave ići će se na to da svi učenici dobiju besplatni obrok ili većina njih. Rukovodioci školskih uprava su već imali sastanke i dogovore sa predstavnicima lokalnih samouprava koje su pokazale veliko raspoloženje da se izađe u susret školama i da se naprave rebalansi budžeta za ovu kalendarsku godinu kako bi se obroci omogućili deci“, tvrdi Đelićeva.
U narednoj školskoj godini neće biti dodatnog zapošljavanja, odgovara ona na pitanje hoće li će postojeći kadrovski kapaciteti u školama biti dovoljni za realizaciju ovakvog projekta. Podseća da u školama već postoje stručna lica koja nemaju punu normu, ali i da postoji mogućnost dodatnog angažovanja nastavnika prema Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u obrazovanju.
S obzirom na to da se pilot projekat odnosi na sve razrede osnovne škole od prvog do osmog, a ne samo na one niže, ona posebno ukazuje na potrebu da se uz pomoć medija dođe do pravilnog razumevanja, pre svega kod roditelja, da Ministarstvo time ne želi da uvede produženi boravak za veliku decu.
„Mi ne želimo da utičemo na usporavanje, ili zaustavljanje samostalnosti starijih učenika, ne želimo da napravimo čuvališta za veliku decu, nego da se prostor škole iskoristi za kvalitetno korišćenje slobodnog vremena i za pružanje podrške deci u ukupnom razvoju“, ističe Đelićeva.
Na pitanje koliko će vremena biti potrebno da se sagledaju efekti tog pilot projekta, ona napominje da će realizacija biti praćenja tokom cele školske godine.
„Škole će dobiti instrukciju da ukoliko procene da ne postoji adekvatan odziv na određene aktivnosti, ili da se ne postižu očekivani efekti i da uključenost i zainteresovanost dece pada, na polugodištu mogu da sačine reviziju aktivnosti i da naprave drugu ponudu za učenike“, objašnjava naša sagovornica.
A kada bude završena naredna školska godina znaće se efekti pilot projekta i to će, kako napominje, Ministarstvu biti povratna informacija za sistemsko uređivanje.
Na pitanje koliko bi vremena bilo potrebno da to bude implementirano u ceo školski sistem, ako se pilot projekat bude pokazao kao dobar, Đelićeva kaže da će to zavisiti od finansijskih mogućnosti države.
„Ako se bude išlo na to da što veći broj škola radi u jednoj smeni, a najveći broj škola u Srbiji sada radi u dve smene, izuzetno čak i u tri, to znači da moraju da se grade novi objekti i da mora da se raditi na racionalizaciji postojećih objekata koji sada u nekim regionima nisu školski. To je jedan dugoročan proces i zavisi od finansijskih mogućnosti“, zaključuje Đelićeva za Sputnjik.
