Prema njegovim rečima, zajedno sa problemima vezanim za Zajednički sveobuhvatni akcioni plan o nuklearnom programu Teherana, iranski izvoz nafte i drugog, svedoci smo destruktivne aktivnosti brojnih zemalja Persijskog zaliva i Sjedinjenih Američkih Država kao njihovog saveznika, koja se svodi na proširenje i povećavanje vojnog pritiska na Iran do izazivanja otvorenog sukoba.
„To je potpuno neodgovorna politika koja samo pogoršava sve probleme“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Moskva nastavlja uporan politički i diplomatski rad sa zemljama Persijskog zaliva i Sjedinjenih Američkih Država. Osim toga, Rusija takođe nastavlja da aktivno podržava alternativne planove za rešavanje problema u Zalivu „kroz stvaranje kolektivnih modela bezbednosti“, „kao što smo mi sami predlagali i kako je predložio iranski ministar spoljnih poslova (Muhamed Džavad) Zarif, koji je nedavno izneo ideju o zaključivanju međunarodnog pakta o nenapadanju u ovom regionu“.
Rjabkov je dodao da će izgledi za Zajednički sveobuhvatni akcioni plan o iranskom nuklearnom programu bez stvaranja mehanizma za kompenzaciju Teheranu za gubitke od američkih sankcija biti sumorni.
„Ako zemlje koje ostaju u sporazumu budu u stanju da razviju efikasan i funkcionalan model kompenzacije Iranu za gubitke od američkih sankcija, barem delimične kompenzacije, održavanjem prihvatljivog nivoa izvoza nafte, onda mislim da će se povećati šanse da se Akcioni plan sačuva kao takav“, smatra Rjabkov.
Ali ako se to ne dogodi, izgledi za Akcioni plan biće sumorni, ako ne i mračni.
„Sada bi bilo važno zaustaviti se na liniji iza koje bi mogao da počne izlazak zemlje iz Akcionog plana, jer bi to bio zaista opasan razvoj i okrenulo bi celu situaciju u pravcu otvorenog sukoba“, zaključio je Rjabkov.
Na godišnjicu povlačenja Vašingtona iz nuklearnog sporazuma Iran je 8. maja najavio okončanje implementacije niza tačaka Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana o iranskom nuklearnom programu, odnosno u onim delovima koji se tiču obogaćenog uranijuma i teške vode.
Iran je objasnio preduzete mere kršenjem nuklearnog sporazuma od strane Sjedinjenih Američkih Država i uvođenjem sankcija Teheranu, kao i nemogućnošću preostalih članica Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Kina i Rusija) da adekvatno reše nastale probleme. S tim u vezi, Iran je tim zemljama dao 60 dana da zaštite interese Irana, obećavajući da će se istovremeno vratiti izvršavanju suspendovanih obaveza, ukoliko te države uspeju da reše probleme koji su nastali zbog postupaka Sjedinjenih Američkih Država.
Poslednjih nedelja su tenzije između Vašingtona i Teherana dovele do toga da Amerika pošalje u Persijski zaliv nosač aviona i bombardere B-52, zbog još neobjašnjene pretnje iz Irana. SAD planiraju i da pošalju još 900 vojnika, uz 600 koji se već nalaze na Bliskom istoku.
Iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif rekao je nešto ranije da će se Teheran snažno braniti protiv svake vojne ili ekonomske agresije i pozvao je evropske države da urade više na očuvanju nuklearnog sporazuma sa Iranom. Prema rečima Zarifa, njegova zemlja želi da izgradi uravnotežene odnose sa zalivskim arapskim susedima i predložio je sklapanje saveza o nenapadanju sa njima.
