Prema njegovom mišljenju, od početka ukrajinske krize 2014. godine počela je era novog Hladnog rata — zamrznutog konflikta koji se znatno razlikuje od „starog“ Hladnog rata između SSSR-a i SAD. Na primer, za vreme Sovjetskog Saveza političke i vojne tenzije između dva bloka koegzistirale su sa ekonomskim vezama, ali sada strane koriste ekonomske poluge kako bi izvršile pritisak jedna na drugu.
„Postoji opasnost od oružanog sukoba. On bi se mogao dogoditi ne u Siriji, ne na Bliskom istoku, već u Evropi. I to se ne tiče zabrinutosti Sjedinjenih Američkih Država da Rusija može preuzeti teritorije od Estonije“, izjavio je on za Sputnjik na marginama Luksemburškog foruma za sprečavanje nuklearne katastrofe u Rimu.
Legvold smatra da ako dođe do eskalacije, „to će biti na granicama Ukrajine, ili će se desiti nova kriza, recimo, u Belorusiji ili u nekom drugom regionu između NATO-a i Rusije“.
Da bi se takav razvoj događaja sprečio, potrebno je značajno povećati nivo poverenja između strana. Za Rusiju se situacija pogoršava činjenicom što mora da se bavi ne samo jednom politikom Sjedinjenih Američkih Država prema Rusiji, već sa čitave tri, ističe profesor.
„Jer postoji sâm (američki predsednik Donald) Tramp, postoji Kongres gde je glavni naglasak stavljen na sankcije, a tu su i Stejt department, Pentagon i druga ministarstva“, objasnio je sagovornik agencije.
On je podsetio da su devedesetih godina Rusija i Sjedinjene Američke Države na najvišem nivou razmatrale ideju evroatlantske zajednice od Vankuvera do Vladivostoka, sada se ta ideja čini fantastičnom.
„Zamrznuti smo u novom hladnom ratu“, konstatovao je ekspert.
Luksemburški forum, na čijem čelu je poznati biznismen, filantrop i javna ličnost Vjačeslav Kantor, jedna je od vodećih međunarodnih nevladinih organizacija koje proučavaju oblast nuklearne bezbednosti. Postoji od 2007. godine.
