Radi se o optužbama Kijeva za narušavanje konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma i ukidanju rasne diskriminacije.
Kako je istakao diplomata, tužba ne spada u nadležnost Međunarodnog suda pravde.
Prema njegovim rečima, 2017. godine sud je već razmatrao argumente ukrajinske strane i smatrao ih neosnovanim. Kasnije Kijev nije mogao da pruži opravdanja za svoju tužbu.
„Očigledno je zbog čega se Ukrajina usredsredila na ove dve konvencije: one sadrže odredbe prema kojima se Rusija složila da rešava sporove na sudu, ali samo one koje se odnose na sadržaj konvencija. Ukrajina takođe pokušava da iskoristi konvencije kao način da se na sudu razmotri širi spektar pitanja“, istakao je on.
Diplomata je objasnio da se jedan deo slučaja odnosi na unutrašnji vojni sukob koji su pokrenuli sami ukrajinski organi vlasti na istoku zemlje, a drugi je pokušaj da se ospori ponovno ujedinjenje Krima s Rusijom, uprkos činjenici da se to dogodilo na osnovu referenduma.
Saslušanja će se održati u dva kruga: prvi 3. i 4. juna, drugi 6. i 7. juna. Prvo će ruska strana podneti prigovore, a zatim će ukrajinski predstavnici izneti svoj stav.
Ukrajina je podnela tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu u januaru 2017. godine.
Kijev je optužio Moskvu za podršku terorizma i snabdevanje Donbasa oružjem, kao i diskriminaciju krimskih Tatara i Ukrajinaca na Krimu.
Za period trajanja procesa, Kijev je zahtevao uvođenje „privremenih mera“ protiv Rusije. Sud je usvojio samo pola zahteva: složio se sa argumentima o konvenciji o diskriminaciji.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da „načelno poriče postojanje spora između dveju zemalja o navedenim konvencijama i namerava da tu činjenicu potkrepi time što Ukrajina u lošoj veri pokušava da iskoristi svoje mehanizme rešavanja sporova za postizanje političkih ciljeva“.
