Status će važiti sve dok Kijev ne bude stupio u Severnoatlantsku alijansu, navedeno je u saopštenju.
Diplomatska misija je navela da nacrt zakona „O podršci Ukrajini radi zaštite njene nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalne celovitosti" podrazumeva predavanje protivtenkovskog, protivbrodovskog i protivvazdušnog naoružanja i prodaju smrtonosnih odbrambenih sredstava Oružanim snagama Ukrajine, kao i jačanje sajber-bezbednosti Kijeva u cilju zaštite od 'ruske agresije'".
Ambasada je saopštila da politika Vašingtona treba da bude usmerena na „zabranu bilo kakvih teritorijalnih promena u Ukrajini koje su izvedene na nasilan način".
SAD nameravaju da, kako je navedeno, podrže Kijev i u vezi s incidentom u Kerčkom moreuzu, kao i s građanskim sukobom u Donbasu.
U decembru 2014. godine Vrhovna rada Ukrajine usvojila je izmene zakona koji su ranije potvrđivali status Ukrajine kao izvanblokovske države. U junu 2016. godine stupanje u NATO je zvanično proglašeno ciljem spoljne politike te zemlje.
Prema sporazumima Kijeva i Brisela, do 2020. godine Ukrajina je trebalo potpuno da prilagodi svoju vojsku oružanim snagama Alijanse.
U februaru su u ukrajinskom parlamentu usvojene ustavne izmene kojima se potvrđuje politika evroatlantskih integracija.
Prema mišljenju eksperata, Kijev ne može da postigne usklađivanje s uslovima NATO-a u narednih 20 godina.
