Skot je za televiziju N1 rekao da je skupštinska debata u parlamentu koja je održana o tom pitanju bila bitna jer je, kako je kazao, „dala novi podsticaj o potrebi za dijalogom“.
„Razgovor i debata su bili važni. Prvi put se, u mom mandatu, razgovaralo otvoreno o Kosovu na sednici Skupštine. Ono što je predsednik rekao je bilo vrlo interesantno, neke stvari koje je izgovorio o konstatovanju realnosti, o hvatanju ukoštac sa gorkom istinom o Kosovu su bile važne poruke za srpsku javnost“, rekao je Skot.
Za njega je, međutim, bilo, kako kaže, pomalo tužno da vidi veliki deo skupštine prazan, jer opozicije nije bilo u skupštinskim sedištima.
Kada je reč o policijskoj akciji ROSU na Severu KiM, Skot je rekao da „niko ne bi trebalo da podržava korumpirane funkcionere i ilegalne aktivnosti“.
„Došlo je do policijske akcije hapšenja, isto je sa sličnim akcijama u Srbiji. Najveća razlika je što je (srpska) vlada stavila vojsku u pripravnost, a stanovništvo severnog Kosova je pokušalo da se umeša u policijsku operaciju, stavljajući barikade na put, što je dovelo do daljih sukoba. To samo pokazuje koliko je situacija nestabilna, koliko nepoverenje postoji. Akcija nije bila samo na severu Kosova, već i na jugu, hapšeni su i Albanci i Srbi i Bošnjaci“, kaže Skot.
Povodom sastanka u Parizu početkom jula koji organizuju Francuska i Nemačka, Skot je kazao da SAD, iako nisu pozvane, podržavaju proces „ukoliko sastanci pomognu da se ljudi vrate za sto“, ponavljajući stav SAD da takse treba ukinuti.
„Moramo imati obostrano razumevanje da uklonimo prepreke. Tarife treba ukinuti, treba preduzeti mere da bi proces išao napred“, poručio je Skot.
Upitan postoji li mogućnost za kompromis o Kosovu do kraja godine, on je rekao da je bio veći optimista pre šest meseci, ali i dodao: „Nikad ne reci nikad“.
„Jedini način je da se direktno razgovara o svemu između Beograda i Prištine. Rešenje mora da proistekne iz ovog regiona, ne iz Brisela, Vašingtona ili Moskve, i da bude trajno i stabilizujuće za širi region Zapadnog Balkana. Mislim da postoji perspektiva za napredak“, istakao je Skot.
On kaže da „zamrznuti sukob nije u interesu ni Srbije, ni Kosova“, te da je to čuo i od predsednika Srbije u Skupštini Srbije.
„Nijedna strana neće dobiti ono što želi bez sporazuma o normalizaciji“, precizirao je Skot.
Izveštaj EK koji je juče predstavljen i uručen Srbiji je, prema Skotovom mišljenju, „pravičan“.
„Ono što sam mogao da vidim, mislim da izveštaj uvek daje dobre parametre o napretku Srbije na putu ka ostvarenju strateškog cilja i o oblastima koje su potrebne za njihovo funkcionisanje. I taj izveštaj je, po mom mišljenju, bio pravičan, dosta pošten sa obe strane“, rekao je Skot.
On kaže da se u izveštaju jasno konstatuje da postoji napredak u određenim oblastima u ekonomiji i državnoj upravi, „ali rečeno je i da postoje oblasti gde treba uložiti još napora, i Evropska unija se fokusirala na pitanja koje se tiču i građana Srbije“.
Mnogi zaključci koje je EU donela, doneli su, kaže, i mnogi drugi posmatrači, i druge međunarodne organizacije koje posmatraju situaciju u regionu.
„Napretka je bilo i moramo to da konstatujemo, da se ekonomija nosi jako, broj nezaposlenosti je u padu, u državnoj upravi je postignut napredak, mesto Srbije na Duing biznis listi i Svetskoj banci je poraslo. Međutim, postoje oblasti gde je potrebno uložiti još truda i to jednostavno smatraju i građani Srbije. EK se fokusirala i na te oblasti, poput vladavine prava, političkog dijaloga ovde u Srbiji, odnosno nepostojanja političkog dijaloga, pitanja medija i medijskih sloboda, ali i okruženja za medije“, napomenuo je Skot.
Postoji, dodaje, i fokus koji je bitan, „da Srbija ima obavezu da na kraju koordinira svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU“, i u toj oblasti, ističe, „distanca Srbije sa EU se produbljuje i ne približava“, na šta i izveštaj ukazuje.
„Sporazum između Beograda i Prištine je neophodan uslov za ulazak u EU, ali nije jedini uslov, ima i drugih pitanja. Mnogo još posla ima i nadam se da će izveštaj o napretku sledeće godine pokazati da je Srbija ostvarila veliki napredak, da će biti preduzeti dalji koraci u pravcu cilja koji Srbija ima ka EU. To je jasno izraženo, integracija Srbije u EU što je pre moguće“, istakao je on.
