U Srbiju su došli predstavnici najvećih ruskih kompanija iz oblasti brodogradnje i rečnog prevoza, a rusku delegaciju je predvodio Rjazancev. Na forumu je bilo prisutno oko 60 predstavnika srpskih i ruskih kompanija.
Rjazancev je rekao da se na forumu detaljno razgovara o svim oblastima brodogradnje i prevoza rekama, a da sâm sastanak svedoči o visokom nivou poverenja i pozitivnih odnosa koji postoje između dveju zemalja.
„Različite su oblasti i mogućnosti saradnje i u oblastima putničkog i tehničkog saobraćaja, kao i obučavanja kadrova. Rusija je i dalje spremna da i dalje bude tradicionalni i siguran partner Srbije u oblasti industrije. Spremni smo da predložimo različite mehanizme saradnje u oblasti obnove srpske flote, mnoštvo novih rešenja i projekata, a takođe da predložimo različite oblike tehnološke saradnje, uključujući i proizvodnju naše tehnike u srpskim brodogradilištima“, rekao je Rjazancev.
S obzirom da mogućnosti saradnje postoje u svim oblastima brodogradnje i vodnog saobraćaja, prema rečima Rjazanceva, obim saradnje zavisi od potreba srpske strane.
Osim transporta, ruska strana mogućnosti saradnje vidi i u oblasti obnove tramvajskog sistema Beograda, kao i u oblasti auto-industrije. Rjazancev navodi primer Kamaza, koji je, prema njegovim rečima, sve prisutniji na srpskom tržištu, a razmatraju se i mogućnosti izgradnje beogradskog metroa.
Ako se svemu tome pridruži i metalurgija, IT tehnologija i građevinarstvo, velike su mogućnosti za saradnju, zaključio je Rjazancev.
Ulaganja srpske vlade u vodni saobraćaj iznose oko 300 miliona evra, a ako se uračuna i privatni sektor, ulaganja iznose oko pola milijarde evra, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Nakon potpisivanja Memoranduma o uzajamnom razumevanju između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije i Ministarstva industrije i trgovine Rusije o saradnji u oblasti trgovačke brodogradnje najavila je da će se graditi nove luke.
Mihajlovićeva je precizirala da će se na Dunavu graditi tri nove luke — smederevska luka početkom iduće godine, a nakon toga i luke u Beogradu i Sremskoj Mitrovici, ulaže se u lučku infrastrukturu, a gradi se i prevodnica na Tisi.
„Jedan podatak je zanimljiv. Pre pet godina prevoz tereta u vodnom saobraćaju iznosio je oko sedam miliona tona, danas je on 11,8. Naš plan je da bude sigurno barem 15 ili 20. To znači da se Srbija polako i u ovoj oblasti vraća na ono mesto koje joj suštinski pripada — to je da bude tranzitni koridor“, kaže Mihajlovićeva.
Cilj je, prema njenim rečima, da Srbija sa dunavskim koridorom postane atraktivnija nego što je bila.
Prema mišljenju srpskog ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića, najveću korist od saradnje u oblasti vodnog saobraćaja i brodogradnje mogao bi da ima srpski turizam.
„Naš cilj jeste da broj ruskih turista već 2020. poraste na 100.000 dolazaka. Verujem da ćemo ove godine imati nešto više od 70.000 dolazaka ruskih turista, ali to ne zadovoljava naše ciljeve, naše planove i, na kraju krajeva, naše mogućnosti. Saradnja u oblasti nautičkog turizma je još jedno obogaćivanje naše ukupne turističke ponude. Do sada su ruski turisti uglavnom boravili u Beogradu i Novom Sadu i uglavnom smo imali turiste koji su dolazili iz Moskve i moskovske regije. Naš cilj je da obogatimo ponudu, ponudimo ne samo Beograd i Novi Sad kao glavne turističke destinacije, već i naše banje, naše planine, ali da ponudimo i Dunav i priobalje i sve ono što Dunav pruža“, naglasio je Ljajić.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež očekuje da će potpisivanje Memoranduma i sastanak predstavnika srpskih i ruskih privrednika dati konkretne rezultate.
„Nadam se da ćemo na kraju dana imati veoma konkretne rezultate razgovora i da ćemo sklopiti nove poslove. To je ono što mislim da okuplja i naše prijatelje iz Rusije i srpske kompanije, to je da zajedno vidimo na koje načine možemo da dođemo do novih poslova, dobrog profita i razvoja nečega što mislim da i te kako ima potencijal“, istakao je Čadež.
