„Srbija mora da čuva i unapređuje svoje naučno-obrazovne institucije da bi spremno odgovorila na izazove Industrije 4.0“, poručila je rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović na promociji knjige „Srbija 4.0 — budućnost koja se ne sme propustiti“ prof. dr Radivoja Mitrovića, dekana Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Mesto i uloga obrazovanja i nauke u Srbiji u kontekstu Četvrte tehnološke revolucije, koja iz korena menja dosadašnji način rada i funkcionisanja globalnog društva, osnovna je tema ove knjige.
Konkretno, Industriju 4.0 čine „pametne fabrike“, čiji su noseći stubovi „internet-stvari (ili pametni uređaji), računarstvo u oblaku i kibernetsko-fizički sistemi“.
Poručujući da su nauka i obrazovanje ključ razvoja Srbije, profesor Mitrović preporučuje jasnu viziju u kom pravcu treba usmeriti domaće obrazovanje i istraživanje da bi se otvorio put ubrzanom tehnološkom razvoju zemlje. Kako je sam rekao na promociji knjige osnovni cilj bio mu je da vidi „šta naučna zajednica može da uradi danas da bi sutra svima bilo bolje“.
Mitrović je istakao da je „i za naše društvo važno da se što pre dođe do odgovora koja je to mala niša visokotehnološkog razvoja koja će omogućiti razvoj naše zemlje“. Jer, vreme je da Srbija postane 38. zemlja u svetu koja ima svoj Nacionalni program za Industriju 4.0, ocenili su učesnici 17. Panela o novoj industrijalizaciji zemlje, koji je prošlog utorka održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
U današnjoj „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković sa prof. dr Radivojem Mitrovićem razgovara o tome kako da ovaj voz razvoja ne propustimo, ali i šta sve treba uraditi da mlade, iškolovane ljude ne pripremamo za odlazak u svet, već da im u Srbiji stvorimo uslove da pokažu šta znaju i umeju — za opšte dobro.