Vojni komitet je visoki vojni organ NATO-a koji odgovara za konsultacije glavnog političkog organa — Severnoatlantskog saveta, kao i Grupe za nuklearno planiranje. Ove nedelje Komitet je imao zatvorenu sednicu na nivou načelnika štabova.
Kako se navodi, načelnici štabova su utvrdili novu strategiju, ali nije otkriven njen konkretan pravac, pošto se radi o dokumentu nedostupnom za javnost.
Strategija treba da „prilagodi Severnoatlantsku alijansu sve složenijim bezbednosnim izazovima“, kao i na određivanje parametara „efektivnog obuzdavanja i odbrane“, procesa donošenja odluka, budućih planova, osiguranja „dogovaranja zajedničkih napora“. Pri tome, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je ranije izjavio da je obnovljena vojna strategija potrebna Alijansi zbog „nuklearne pretnje“ Rusije i novih izazova sa istoka i juga.
„Radi se o punoj spremnosti za odbranu i sposobnosti da se osigura stabilnost u budućnosti“, rekao je on.
Na prošlogodišnjem samitu, članice NATO-a su usvojile posebno saopštenje o transatlantskoj bezbednosti u kom se Rusija optužuje da „baca izazov osnovnim pravilima međunarodnog poretka“ i da sprovodi provokacionu vojnu delatnost, pokušavajući da potkopa institucije Alijanse i da unese raskol. Oni su izrazili spremnost za sadržajni i konstruktivni dijalog sa Moskvom.
Ruske vlasti su više puta naglasile da NATO pokušava da predstavi Rusiju kao glavnu pretnju Zapadu, iako nikakve osnove za to nema. Što se tiče nuklearnog oružja, kako je objasnio predsednik Vladimir Putin, ruska nuklearna doktrina ne predviđa nanošenje preventivnog udara: Moskva teorijski može da upotrebi nuklearno oružje samo kao odgovor. Ipak, osveta bi, prema rečima šefa države, bila neizbežna.
