Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa Srbima sa Kosova i Metohije rekao je da je Beograd spremio mere protiv kosovske vlasti. Obelodaniće ih tek posle sastanka u Parizu sa delegacijom Prištine, koji se odvija pod patronatom nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Predsednik je naglasio da „ćemo na sve načine gledati da te mere ne pogode Srbe na Kosovu i Metohiji“, zbog čega su one i ograničene, ali vrlo snažne i oštre.
Vučić je ponovio i da znamo da su jedinice ROSU u pripravnosti i da nameravaju da hapse Srbe, i pozvao međunarodnu zajednicu da spreči takav razvoj događaja.
Politikolog Dragomir Anđelković smatra da su male šanse da se nešto promeni nabolje posle sastanka u Parizu, ali ističe da je bitno da je Srbija zauzela jasnu poziciju da je naše strpljenje pri kraju.
„To je važno iz dva razloga. Prvo da ohrabrimo Srbe na Kosmetu da nisu prepušteni sami sebi, jer dokle god mi vodimo odmerenu politiku, oni mogu da osete da su sami. Dakle, važno je reći da ćemo reagovati ako nema kompromisa ili dogovora“, napominje Anđelković.
Druga bitna poruka koja je posle tog sastanka poslata, prema mišljenju našeg sagovornika, namenjena je međunarodnoj zajednici.
„Naše taktiziranje se ponekad tumači kao slabost, kako od strane zapadnih faktora, koji stoje iza Prištine, tako i od strane albanskih ekstremista. Važno je podvući liniju i dati konkretan rok. Predsednik Vučić je to sada uradio i sada nam ostaje da kada taj rok prođe, ako se ništa pozitivno ne desi, da Srbija uistinu krajnje energično reaguje. Da precizno, ali bolno udari po tačkama što bi albanskom faktoru na Kosovu nanelo štetu“, naglašava Anđelković.
Naš sagovornik je prokomentarisao i navode koje je srpski predsednik izneo u vezi sa saznanjima o namerama specijalnih snaga Kosova da hapse Srbe. Anđelković ističe da je važno apelovati na međunarodne faktore da spreče turbulencije na Kosovu, koje bi mogle da dovedu do sukoba, ali je isto tako bitno i da ih upozorimo da će sled događaja biti negativan ako se dopusti da Albanci deluju agresivno.
„U nastavku ove priče mora da postoji i spremnost Srbije da reaguje. Ako Albanci pokušaju da na bilo koji način ugroze Srbe, Beograd bi trebalo hitno da izađe iz svih aranžmana koje je prihvatio u Briselu, jer druga strana Briselski sporazum nije primenila. To nam daje za pravo da uspostavimo sve institucije Srbije, uključujući i civilnu zaštitu, i da im se suprotstavimo“, kaže Anđelković.
On podseća da su Albanci 2011. godine pokušali da uzurpiraju Sever i da su se tada Srbi uz civilnu zaštitu organizovali i to sprečili, tako da bi, ako bude potrebno, to ponovo trebalo primeniti.
O detaljima sastanka predsednika Srbije i Srba sa Kosova i Metohije govorio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.
On je preneo da je na sastanku bilo 140 političkih predstavnika Srba i najznačajnijih institucija Srbije sa Kosmeta, kao i da je doneto sedam zaključaka po pitanju aktuelne situacije na KiM. Među njima je i taj da nema dijaloga Beograda i Prištine dok se ne ukinu takse.
Đurić je naglasio da je na sastanku naglašena opredeljenost državnog rukovodstva i svih političkih predstavnika Srba sa Kosova i Metohije da se do kompromisnog rešenja za pitanje KiM dođe mirno i putem dijaloga sa političkim predstavnicima albanskog naroda. Međutim, ponovljena je spremnost Republike Srbije „da svim sredstvima zaštiti srpski narod u slučaju pokušaja nasilnog narušavanja njegove bezbednosti i opstanka na teritoriji AP KiM“.
Izražena je i nada da će međunarodne misije odgovorno sprovoditi svoj mandat, kako do ostvarenja nasilnih scenarija nikada ne bi došlo.
Ljuban Karan, penzionisani pukovnik KOS-a, smatra da je to poslednje možda i najjači zaključak sastanka. Prema njegovom mišljenju, time je jasno predočena suština srpske politike u vezi sa Kosovom i Metohijom. On se slaže da je dijalog nešto što bi smirilo tenzije u ovom trenutku. Međutim, to Priština ne prihvata, već se svim silama trudi da do njega ne dođe. Sada je, dodaje naš sagovornik, već otprilike jasno da takse i drugi potezi Prištine nisu njihova definitivna odluka, čak ni njihova ideja, kao i da se Zapad ne trudi da se takse ukinu kako bi se dijalog nastavio.
„Imamo jake razloge da razmišljamo o tome da se planira neko drugo rešenje koje neće biti vezano za dijalog Prištine i našeg političkog vrha. Šta može da bude drugi način rešavanja problema na Kosovu? To je vojno rešenje. Paralelno sa ovim pritiscima, gde bi se nametnulo neko političko rešenje, koje bi Srbija, prema njihovom mišljenju, morala da prihvati, priprema se i vojna varijanta rešenja problema. Ona Zapadu ni u kojem slučaju ne odgovara ako Priština prva povuče potez ili započne oružanu intervenciju“, naglašava Karan.
Njegovo duboko mišljenje je da Priština već duže vreme, još od uvođenja taksi, ima instrukcije nekih moćnika sa Zapada da po svaku cenu isprovocira reakciju Srbije.
„Ako bi se išlo na vojno rešenje, Priština to ne bi mogla sama da odradi. Oni na taj korak mogu da se odluče samo ako imaju jasnu i nedvosmislenu podršku sa Zapada, kao što su na to navikli“, dodaje naš sagovornik.
Karan kaže da Zapad po potrebi kosovsku vojsku tretira ili kao vojsku, ili kao policiju, te tako lako može da se dogodi scenario da ih pošalju kao policiju, gde Srbija ne bi onda mogla ništa.
Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju je takođe rekao i da je posle pobede Srpske liste na lokalnim izborima na Severu evidentno jedinstvo Srba da ostanu na svom ognjištu, kao i da je jasno da je to jedinstvo neraskidivo povezano sa Beogradom. On je dodao i da je postignuta saglasnost da izabrani gradonačelnici na Severu obavljaju svoje dužnosti u punom kapacitetu, ali samo „dok ne uslede novi pritisci koji bi njihovo delovanje učinili besmislenim“.
Predsednik Srbije je naglasio i da je njegov zadatak u Parizu da upozna predstavnike Evrope, Merkelovu i Makrona sa odgovorom Srbije na uvedene takse, ali i sa posledicama prištinske rezolucije o takozvanom srpskom genocidu, formiranja vojske Kosova i nesprovođenja Briselskog sporazuma od strane Prištine.
