Mađarska, doduše, izgleda tvrdi pazar oko budućeg gasnog snabdevanja — taktizira i sa Rusima i sa Amerikancima, pa je mađarski premijer Viktor Orban prošle nedelje tokom posete SAD od Donalda Trampa zatražio da pomogne u pokretanju proizvodnje prirodnog gasa u rumunskom delu Crnog mora, kako bi Mađarska mogla da obezbedi alternativu ruskom gasu.
Izrael planira da izgradi najduži podvodni gasoovod na svetu i da, zajedno s Kiprom i Grčkom, gas iz Istočnog Mediterana izvozi u Italiju i južne zemlje Evropske unije. Američki državni sekretar Majk Pompeo je oduševljeno odobrio ovaj projekat, koji bi trebalo da bude konkurencija tursko-ruskom gasovodu „Turski tok“ i potencijalnom katarsko-iransko-sirijskom gasovodu. Ipak, ovaj gasovod bi, istovremeno, potkopao pokušaje Vašingtona da stekne veći udeo na LNG tržištu Evrope, na čemu insistira, piše Frederik Vilijam Engdal za „Nju istern autluk“ u svojoj geopolitičkoj analizi.
Zapadnu Evropu to, međutim, ne sekira mnogo jer uprkos novoj gasnoj direktivi EU, Nemačka ne odustaje ni od ruskog gasa ni od izgradnje „Severnog toka 2“.
Nama ostaje da se nadamo da ni Bugarska neće odustati, jer bez gasovoda kroz ovu zemlju Srbija je u opasnosti da, ukoliko Rusija zaista odustane od budućeg transporta gasa kroz Ukrajinu od 1. januara 2020. godine, izgubi najpovoljniji, najjeftiniji i najsigurniji pravac snabdevanja.
O svim ovim gasnim igrama u kojima bi Srbija ponovo, kao 2014. godine, mogla da bude kolateralna šteta, u „Energiji Sputnjika“ Jelica Putniković razgovarala je sa energetičarom Milošem Zdravkovićem.
