U dokumentu američke agencije se ističe da obrazovni sistem Bosne i Hercegovine nije zaštićen od političkog uticaja, zbog čega resursi navodno nisu usmereni na rešavanje „osnovnog zadatka“ — poboljšanja kvaliteta nastave. Međutim, stručnjaci smatraju da Vašington koristi promenu bosanskog obrazovnog sistema, kako bi mlađu generaciju zemlje usmerio na — američke vrednosti.
Ima li u ovome istine?
Profesor doktor Nenad Kecmanović, rektor Sarajevskog univerziteta, ističe da je donacija američke agencije od osam miliona dolara za razvoj visokog obrazovanja u BiH veliki poklon, koji ne podrazumeva ništa manju zahvalnost. Međutim, dodaje on, precizirana namena tih sredstava, bar u jednom delu koji se odnosi na studije društvenih nauka, vrlo je sporna.
„Ako se kaže da je pomoć namenjena širenju američkih vrednosti, onda to praktično znači vrednosnu amerikanizaciju mladih u BiH. BiH je aplicirala za prijem u EU i mnogi govore o prihvatanju evropskih vrednosti. Međutim, većina tih vrednosti nisu evropske, nego univerzalno-humanističke. To, naravno, ipak ne isključuje da svaki narod neguje i svoje nacionalne vrednosti, pa i patriotske, koji se u složenoj i decentralizovanoj BiH vezuju za RS i samoupravu Zajednice hrvatskih kantona“, ističe profesor Kecmanović.
U istom tonu naš sagovornik napominje da ako darodavac kaže da je pomoć namenjena razvoju kritičkog mišljenja, ispada da smatra da je kritičko mišljenje mladih u BiH na niskom nivou.
„Naprotiv, nije teško dokazati da se u BiH, kao u retko kojoj zemlji, prelama mnoštvo nacionalnih, verskih, regionalnih i inostranih uticaja, a taj pluralizam ideja i informacija predstavlja optimalan kontekst za razvoj kritičkog mišljenja“, navodi profesor Kecmanović.
Što se tiče ocene da je visoko obrazovanje pod uticajem politike, profesor Kecmanović napominje da je teško dokazati da postoji zemlja, uključivši i SAD, u kojoj je državna politika potpuno neutralna spram obrazovanja, zato što obuhvata i sekundarnu socijalizaciju mladih.
„Slaba država, kakva je BiH, sigurno ne može da bude primer hiperpolitizacije. Naprotiv, tamo bez ikakvih ograničenja vlasti deluje mnoštvo spolja finansiranih nevladinih organizacija, koje rade na ’promeni svesti‘ mladih. Još jedan važan detalj. Ako se kaže da je pomoć fokusirana na Sarajevo i Hercegovačko-neretvanski kanton u kome pretežno žive Bošnjaci, odnosno Hrvati, a jedino na celu Republiku Srpsku u kojoj pretežno žive Srbi, onda ispada da problemi sa politizacijom i nekritičkim mišljenjem prvenstveno postoje u jednom entitetu. Istovremeno, etnički podeljene škole ili odeljenja, koje se u obrazloženju takođe spominju kao problem, postoje isključivo u bošnjačko-hrvatskoj Federaciji, a ne u Republici Srpskoj“, zaključak je našeg sagovornika.
U dokumentu u koji je RT imao uvid, u opisu programa se navodi da je projekat predviđen za pet godina. Autori programa, između ostalog, naglašavaju da su mnoge škole podeljene po etničkom principu, dok udžbenici navodno samo produbljuju postojeće nesuglasice u društvu. Prvobitno će se rad u okviru projekta sprovoditi na teritoriji Sarajevskog i Hercegovačko-neretvanskog kantona i Republike Srpske. Ali ako projekat bude uspešan, mogao bi se proširiti na celu teritoriju Bosne i Hercegovine. Da bi se ovaj cilj postigao, aktivnost programa je podeljena na četiri glavne oblasti: priprema i obuka novih predavača, povećanje kvalifikacije postojećih kadrova, stvaranje povoljnog okruženja za obuku i podsticanje rasprave o reformama u obrazovanju.
U dokumentu se takođe dodaje da bi rezultati programa trebalo da budu opipljivi i nakon isteka njegovog roka.
