Ostavka austrijskog vicekancelara i lidera Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnca Kristijana Štrahea, zbog toga što je pre dve godine navodnoj nećaki jednog ruskog milijardera ponudio državne poslove u zamenu za finansijsku pomoć stranci, izazvala je tektonske poremećaje na austrijskoj političkoj sceni.
Nemački časopis „Špigl“ i dnevnik „Zidojče cajtung“ objavili su tajno snimani video-materijal iz jula 2017, na kome Štrahe i šef poslaničkog kluba FPO Johan Gudenus u jednoj vili na španskom ostrvu Ibica razgovaraju sa navodnom nećakom jednog ruskog milijardera — Aljonom Makarovom, koja tvrdi da želi da investira u Austriji i kupi austrijski „Kronen cajtung“, kako bi im pružila pomoć na predstojećim parlamentarnim izborima.
Nemački listovi takođe navode da su na sastanku razgovarali i o drugim transakcijama, prema kojima bi nakon zaključivanja Makarova mogla dobiti pristup vladinim ugovorima u zamenu za pomoć FPO.
Osim Štrahea, ostavku je podneo i Gudenus, do sada najperspektivniji austrijski mladi političar, čija je karijera vrtoglavo išla uzlaznom linijom pod Štraheovim pokroviteljstvom.
Ono oko čega se trenutno lome koplja u Beču jesu pitanja budućnosti koalicije, koju čine slobodari i Narodna partija kancelara Sebastijana Kurca — hoće li Štrahea u Vladi zameniti neko od visokih funkcionera FPO ili će biti raspisani vanredni izbori? Drugo pitanje je: kako će slobodari proći na izborima za Evropski parlament (EP) i hoće li dostići planiranih 23-25 odsto podrške?
Ako je suditi po onome što kancelar Kurc kao preporuke dobija iz inostranstva, između ostalog i iz Nemačke, ne bi bilo neverovatno da će se odlučiti za nove izbore, smatra Dušan Dostanić iz Instituta za evropske studije.
Kao argument za svoju tvrdnju Dostanić se poziva na izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova, socijaldemokrate Hajka Masa, koji je izjavio da su koalicije sa „desnim populistima“, koje je označio kao „neprijatelje slobode“, neprihvatljive. To je za Kurca jasan signal da ide na vanredne izbore, kaže Dostanić.
Slične signale Kurc je dobio i od lidera nemačkih demohrišćana (CDU) Anegret Kramp Karenbauer, što sve ukazuje na to da će se Austrija uskoro suočiti sa vanrednim izborima.
„To bi možda, kratkoročno gledano, za njega bio najbolji potez, da bi se nekako izvukao iz ove afere. Takođe, zeleni i socijaldemokrati su najavili proteste i oni su dosta glasni da se ide na izbore. Što se Kurca tiče, ta bi se stvar (vanredni izbori) mogla očekivati“, kaže Dostanić.
Teško je tačno reći koliku će štetu pretrpeti slobodari na evropskim izborima zbog dve godine starog snimka, koji se, gle čuda, pojavio svega nekoliko dana pred njihovo održavanje (izbori za EP počinju 23. maja), navodi Dostanić, ali dodaje da će štete svakako biti i da ona neće biti zanemarljiva.
„Radi se o dve stvari. Slobodari su u ovoj kampanji računali da su njihovi birači obično skloni tome da prespavaju evropske izbore, zato što ih se, navodno, evropske teme toliko ne tiču. U ovoj kampanji su se dosta potrudili da svoje birače čak i uz pomoć duhovitih spotova animiraju, kako bi oni u što većem broju izašli na izbore. Slobodari su, po anketama, mogli da računaju na tih svojih 23-25 odsto, što bi za njih bio solidan rezultat. Iako Štrahe nije nosilac liste na evropskim izborima, sasvim je sigurno da je ova afera ne samo udarac na Štrahea, nego je indirektno težak udarac za grupu desnih stranaka koje će praviti frakciju u EP“, objašnjava Dostanić.
Za korupciju je sada optužen Štrahe u Austriji, u Italiji se govori da bi Tužilaštvo moglo da podigne optužnicu i protiv potpredsednika Vlade i lidera Lige Matea Salvinija, dok u Nemačkoj postoje pretnje da bi desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) mogla da postane predmet posmatranja Službe za zaštitu Ustava, navodi Dostanić.
U tom kontekstu, prema njegovim rečima, radi se o velikom udaru ne samo na austrijske slobodare, već na čitavu evropsku desnicu i pokušaju da se talas rasta desnih i konzervativnih partija zaustavi svim sredstvima.
