Pored toga, u dokumentu, koji pre nego što ga predsednik potpiše, treba da prođe glasanje u Predstavničkom domu SAD i u Senatu, navodi se da će sredstva biti korišćena i za realizaciju programa poput obuke vojnika, isporuke vojne tehnike i municije, ali i za logistiku i obaveštajne poslove.
Ukoliko ovaj zakon bude prihvaćen, biće otežani ionako teški odnosi između Rusije i Ukrajine, a Jurij Švitkin, zamenik predsednika komiteta ruske Državne dume za odbranu, izjavio je da taj iznos „veoma zabrinjava“ i da svi vojni izdaci nose sa sobom „agresivnost prema drugim državama“. On je naglasio da bi Kijev trebalo da misli o mirnom rešavanju situacije u Donbasu, a ne o naoružavanju.
Ruski politikolozi smatraju da bi u ovoj situaciji trebalo postaviti pitanje: Zašto uopšte Kongres donosi takve odluke i o kakvom se poboljšanju odnosa između Moskve i Vašingtona može razgovarati, ako Amerikanci nastavljaju svoju militarističku politiku?
„Američka elita doživljava Ukrajinu kao uporište protiv Rusije. I sasvim je prirodno da novac koji redovno dodeljuje Pentagon, uključujući i za smrtonosno oružje, samo doprinosi jačanju tog uporišta. Dobro nam je poznato da su instruktorske misije iz Pentagona i iz NATO-a tamo stalno prisutne, da postoji informativni centar u Lavovu, koji je, po mom mišljenju, zapravo jedan od izvora sajber-terorizma, koji redovno radi na teritoriji Rusije i, što je neobično, na teritoriji Poljske. To je ujedno i obaveštajni centar“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Maksim Žarov.
Žarov dodaje da Ukrajina nije američko uporište samo protiv Rusije, već i protiv malih, novih zemalja EU, koje takođe treba držati „na uzdi“.
„Prema tome, naoružavanje koje je bilo za vreme Porošenkove vlasti mislim da će se nastaviti i kada na čelo zemlje stane Zelenski. Ovde se ništa neće promeniti“, smatra Žarov.
Politikolog Rostislav Išenko kaže da je to „zanemarljiv iznos“, manji od vrednosti jednog savremenog tenka.
„Otprilike, to je jedna trećina ili jedna četvrtina ili čak jedna šestina vrednosti savremenog aviona. Treba se setiti da su 2014. i 2015. godine SAD izdvojile 600 miliona dolara. To jest, smanjenje se više nego udvostručilo, a to se dogodilo zato što su Sjedinjene Države i same svesne da se taj novac izdvaja u prazno.“
Išenko dodaje da bez obzira na to SAD ne prestaju u potpunosti da finansiraju naoružavanje Ukrajine i da su ta sredstva predviđena budžetom.
„Drugo, SAD na rečima podržavaju Ukrajinu. U Americi se vodi borba između demokrata i republikanaca… Ukrajina je projekat demokrata i ako Tramp prekine finansiranje, odmah će ga optužiti da žrtvuje američke interese zbog svojih zavera sa Rusijom.“
Na pitanje koliko je opasno ovo naoružavanje Ukrajine i do čega to može dovesti, Išenko ponavlja da je reč o veoma maloj sumi.
„Ukrajina nije bogata zemlja. Ukrajinski vojni budžet iznosi oko pet milijardi dolara, a 250 miliona dolara, koliko su izdvojili Amerikanci, jeste dvadeseti deo ukrajinskog vojnog budžeta. Rekao bih da je to čisto ’politički novac‘ i da se Amerikanci vode principom: ’Mi ne možemo ništa da ne damo, zato nešto dajemo.‘ To nije dodatna pretnja za Rusiju, sudeći po dinamici. Naprotiv, to pokazuje da su SAD duboko razočarane u Ukrajinu“, smatra Išenko.
Vašington već nekoliko godina naoružava Ukrajinu. U početku su Amerikanci davali lažna obećanja da neće isporučivati smrtonosno oružje. Međutim, ubrzo je postalo poznato da SAD dostavljaju snajperske puške, protivtenkovske rakete „Džavelin“ i da aktivno prenaoružavaju ukrajinsku vojsku.
