Hadi je rekao da još uvek ne postoji precizna „mapa puta“ oko realizacije isporuke ovih sistema, kao i da rokovi nisu utvrđeni.
Upitan da prokomentariše kako će Irak rešavati moguće opstrukcije ovog dogovora od strane Vašingtona, Hadi je rekao da po tom pitanju postoje adekvatni diplomatski kanali.
Pojedini ruski vojni eksperti kažu da izjavu iračkog diplomate ne treba smatrati konačnom odlukom Bagdada o kupovini ruskih raketa S-400, ali da je interesovanje za ruski raketni sistem i rusko oružje u celosti znatno poraslo posle sirijske kampanje, gde je ono pokazalo pouzdanost i preciznost.
„Nije iznenađujuće što je interesovanje za taj sistem poraslo nekoliko puta, posebno posle sirijske kampanje koju su uspešno sprovele ruske Vazdušno-kosmičke snage. Logičan nastavak cele priče je i interesovanje Iraka. Ako Irak uputi porudžbinu za taj sistem, on će ga najverovatnije i dobiti“, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Podsećajući na činjenicu da Amerika vrši veoma jak pritisak na Tursku zbog odluke da kupi ruske sisteme S-400 i preti sankcijama i stopiranjem isporuka američkih aviona F-35, Leonkov ističe da upravo SAD svojim potezima podgrevaju interesovanje za rusku vojnu tehniku.
Želja Iraka da nabavi ruske raketne sisteme S-400 demonstrira potrebu tih sistema u svetu. Irak nije prva zemlja koja se ne nalazi u direktnoj orbiti ruskog uticaja, a koja se odlučila za kupovinu tih kompleksa. Ugovori su već potpisani sa Turskom, Indijom i Kinom.
„Kada se na tržištu oružja pojavio kompleks S-400, on je zahvaljujući svojim karakteristikama odmah pobudio interesovanje stranih kupaca — izabrali su ga kao osnovu za sisteme protivvazdušne odbrane, odbranu suvereniteta zemalja kao što su Indija, Turska i Kina. I što su SAD više pritiskale Tursku da odustane od sistema S-400, to je izazivalo sve veće interesovanje za ovaj kompleks od drugih klijenata, pre svega onih zemalja koje ozbiljno razmišljaju o stvaranju ešalonskog i najbezbednijeg sistema vazdušne odbrane, naročito dalekometnog“, kaže Leonkov.
Irak je i ranije kupovao razne vrste ruskog oružja, a eksperti smatraju da će ruski protivraketni raketni sistem omogućiti Bagdadu da osigura odbranu svog vazdušnog prostora u uslovima nestabilnosti uzrokovane akcijama susednog Irana i Pakistana.
Međutim, jedan od najnaprednijih ruskih sistema je prilično skup, iako ima prednost po ovom pokazatelju u poređenju sa konkurentima.
Ruski mediji pišu, pozivajući se na svoje izvore, da Bagdad želi da nabavi četiri divizije S-400 i dva komandna puka. Cena sličnog ugovora sa Turskom je 2,5 milijardi dolara.
Jasno je da Amerikance posebno ljuti to što gube tržišta i što se Rusima vraćaju kupci koji su poslednjih decenija bili stalne mušterije Vašingtona. Međutim, vojni eksperti smatraju da Vašington neće moći da spreči Bagdad u toj nameri, s obzirom da bi mogao da izgubi velikog kupca svog oružja.
Irak se već nekoliko godina dvoumi oko kupovine raketnih sistema i to između kineskih FD-2000 (model HQ-9) i ruskog S-400. Ali bez obzira na to što su Kinezi nudili bolje uslove, Irak se po svemu sudeći odlučio za moćne ruske sisteme.
Prva zemlja koja je kupila ruske sisteme S-400 bila je Kina i zbog toga se našla na udaru američkih sankcija.
Amerikanci su još odavno zapretili da će uvoditi sankcije protiv kompanija iz bilo koje zemlje na svetu koja bude kupovala rusko oružje i vojnu tehniku, tako da bi zbog kupovine sistema S-400 pod američke sankcije mogle da padnu i Indija i Turska, koja je prva članica NATO-a koja je kupila te ruske sisteme.
Američke pretnje nameću i pitanje čemu toliki strah od tog ruskog PVO sistema. Ruski eksperti smatraju da za to postoje najmanje dva razloga. Prvi je čisto ekonomski, jer je S-400 ne samo bolji, nego i znatno jeftiniji od američkih „patriota“. Drugi razlog je taj što Amerikanci neće moći nekažnjeno da napadaju avionima one zemlje koje imaju S-400.
