Popularna društvena mreža, htela — ne htela, našla se u ulozi regulatora političke kampanje, ne samo za izbore za Evropski parlament. Mnoge zemlje već su joj pretile da će zakonom ograničiti šta sme da se objavljuje, ako sama kompanija ne preduzme nešto da spreči manipulacije biračima.
„Fejsbuk" je uložio milione dolara u nove tehnologije kako bi sačuvao integritet izbora i prigušio govor mržnje, a pre nekoliko dana počeli su da nestaju nalozi „korisnika koji propagiraju netrpeljivost i mržnju na osnovu rase, religije i nacionalnosti".
Između ostalih, nestao je profil i ultradesničara Aleksa Džonsa, koji širi „teorije zavere", da je napade 11. septembra i pokolj u školi „Sendi Huk" režirala američka vlada.
Potez je razbesneo desnicu, a u odbranu „Fejsbuka" i „Instagrama", sa koga su profili takođe nestali, stali su mnogi konzervativni političari, pa i predsednik Donald Tramp, koji je do predsedničke fotelje, između ostalog, došao zahvaljujući ogromnoj podršci desničara na internetu.
Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da ova kampanja „Fejsbuka" pred izbore za Evropski parlament nema nikakve veze sa demokratijom unutar današnje oligarhije, odnosno birokratije Evropske unije. Ova kampanja ima jedinstvenu poruku koja kaže „ne desničarima", tvrdi Milivojević.
„Prave se frontovi, to smo već videli u pojednim zemljama, imali smo slučaj izbora u Austriji ili Francuskoj, gde su u kampanji za drugi krug svi koji su u prvom bili raznorodni glasali za različite političke kandidate usmerili svoju pažnju na činjenicu — samo da ne pobedi onaj koji se formalno deklarisao kao desničar, političar sa desne ideološke strane", podseća on.
Milivojević napominje da je i sam predsednik Evropske komisje Žan Klod Junker pre nekoliko dana izjavio da se treba mobilisati, napraviti neku vrstu vanrednog stanja u čitavoj uniji uoči izbora, kako od 23. maja slučajno u novom sazivu desnica ne bi bila ta koja će imati većinu. Očigledno je da su prema definiciji iz Brisela svi desničari u EU — ekstremni desničari, kaže Milivojević.
„Desničari kod njih nisu desničari, već nacionalno i državno odgovorni političari ili stranke. Desničarima se, gledano iz perspektive Brisela, Berlina i Vašingtona, tretira svaka državno odgovorna politika koja podrazumeva lojalnost sopstvenoj državi. Konkretno, ako to gledanje prenesemo na naše prostore, svako ko ne podržava nezavisnost Kosova i prijem u Ujedninjene nacije, iz perspektive Brisela je zapravo desničar“, konstatuje Milivojević.
U timu koji sedi u Dablinu i na Fejsbuku kanališe vesti vezane za izbore za Evropski parlament jesu poznavaoci 24 zvanična jezika EU, a nadgleda ih Amerikanka Leksi Sturdi, koja je sličnom operacijom rukovodila prošle godine na izborima za američki Kongres.
Milivojević smatra da je priča sa „Fejsbukom" i „Instagramom" zapravo deo velike kampanje zastrašivanja u kojoj vlade zemalja članica EU ili, kako kaže, centralna oligarhija EU, zapravo vodi kampanju širenja panike među građanima koji ne bi smeli, ne daj bože i da pomisle da kod njih pobedi desnica. Ova kampanja koja se tiče Fejsbuka je deo mnogo šire, čak bi se usudio da kažem da je deo kamapanje koja se zove kampanja indoktrinacije, a ona je mnogo dugoročnija i efikasnija od klasične gole propagande, kaže Cvijetin Milivojević.
„Od malih nogu, kroz obrazovni sistem, kroz prosvetu, kulturu, državne institucije, pa na kraju i kroz medije i nove medije kao što je internet, vodite kampanju protiv nečeg. Na primer, kampanju protiv Rusije i kažete — sve što dolazi iz Rusije je zlo. Zapravo, od malih nogu plašite buduće građane, decu EU da i ne pomisle da uspostave neku vrstu normalne saradnje privredne ili neke bliže sa Rusijom, jer odatle dolaze sva zla ovoga sveta“, objašnjava Milivojević.
I pored napora „Fejsbuka" da izbriše lažne vesti, jedna američka firma za sajber bezbednost tvrdi da je do sada više od polovine evropskih birača videlo neki oblik predizborne političke manipulacije na društvenim mrežama.
Oni tvrde da iza svega stoje ruski hakeri, koji, šireći poruke ekstremnih nemačkih desničara i pristalica tvrdog bregzita, žele da podriju demokratske institucije EU i stvore podele koje bi išle naruku Rusiji.
Od aprila svaki politički oglas na toj društvenoj mreži mora da bude posebno označen, a kupac prolazi verifikaciju. Milivojević kaže da je „Fejsbuk" formirao tim za kontrolu i iz čisto komercijalnih razloga.
Na kraju razgovora za Sputnjik direktor PR agencije „Pragma" kaže da bi mnogi problemi bili rešeni kada bi svi multimedijalni kanali koje internet nudi bili zakonski omeđeni, kao tradicionalni mediji. Bilo bi dobro da postoji odgovornost za javno iznetu reč, da se zakonski odgovara za tvrdnju koja nekome može da nanese štetu. Amerikanci kao rodonačelnici „apsolute istine i slobode" su prvi posegli za vanzakonskim sredstvima kako bi rešili svoje probleme vezane za ovu tematiku, podseća naš sagovornik.
„Ne postoje zakoni koji uređuju taj nivo informisanja ili dezinformisanja koji se zove internet, već oni posežu za nekim drugim zakonima, kojima faktički uvode ili su već uveli cenzuru, uzmite samo slučaj Asanž ili Vikiliks. Postoji nekoliko konkretnih primera, oni koji faktički vode bitku širom sveta, protiv Irana, Kine i drugih zbog navodne cenzure medija, računajući i internet, faktički, sami, kad njima nešto ne odgovara, to sami čine. Zašto bi neko na internetu smeo da nekog kleveće i vređa, kriminalizuje ili, ne daj bože targetuje, što se kod nas dešava, a to isto, makar formalno zbog zakona i Sudova, ne sme na nekoj televiziji ili radiju", zaključuje Milivojević.
