„Razmenili smo mišljenja o načinima za postizanje takvih sporazuma, koji bi u potpunosti odgovarali interesima naših zemalja i koje bi nedvosmisleno podržali i prihvatili njihovi narodi. To nije lak zadatak, očigledno je da se to može rešiti samo dugim i mukotrpnim, kreativnim radom. Potrebno je da se podstaknu rusko-japanski odnosi kroz sveobuhvatan razvoj bilateralnih odnosa“, istakao je Lavrov nakon razgovora sa japanskim ministrom spoljnih poslova Tarom Konom.
On je naglasio da rad na mirovnom sporazumu između Rusije i Japana na osnovu deklaracije iz 1956. godine pre svega znači potpuno priznavanje rezultata Drugog svetskog rata, što je zabeleženo i u Povelji Ujedinjenih nacija.
„Još jedan važan aspekt se odnosi na bezbednosna pitanja. Zajednička deklaracija se pripremala i potpisivala u konkretnim istorijskim i geopolitičkim uslovima. Od tada se situacija iz osnova promenila i moramo uzeti u obzir da danas postoji sporazum o bezbednosti između Japana i Sjedinjenih Američkih Država“, zaključio je ruski ministar.
Japanski ministar je istakao da Moskva i Tokio nisu prevazišli protivrečnosti o mirovnom sporazumu na današnjim pregovorima.
„Rešavanje problema koji je ostao nerešen nakon više od sedamdeset godina posle rata nije lak zadatak i ne može se reći da smo na današnjim pregovorima uspeli da prevaziđemo razilaženja, ali mi — i Japan i Rusija — čvrsto smo uvereni da uspostavljanje istinskog partnerstva u prevazilaženju ovog teškog problema odgovara našim strateškim interesima“, objasnio je Kono nakon pregovora sa svojim ruskim kolegom.
Lavrov je, takođe, dodao da će pregovori u formatu „2+2“ između Rusije i Japana biti održani u Tokiju 30. maja.
„Danas smo pregledali raspored daljih kontakata na najvišem i visokom nivou. Ministri spoljnih poslova i odbrane redovno održavaju pregovore u formatu ’2+2‘. Naredni takav sastanak, četvrti u ovom formatu, održaće se u Tokiju 30. maja“, saopštio je Lavrov.
Odnosi Rusije i Japana godinama su u senci odsustva mirovnog sporazuma. Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomaj, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine. Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan. SSSR i Japan su 1956. godine potpisali zajedničku deklaraciju. Sovjetski Savez se nadao da će ova deklaracija okončati spor, ali je Japan smatrao da je dokument samo deo rešenja problema, ne odustajući od pretenzija na sva ostrva. Kasniji pregovori nisu ničim rezultirali i mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata nikada nije ni potpisan.
Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog Saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravno utemeljenje, nije upitan.
U Singapuru je u novembru 2018. održan sastanak na najvišem nivou, na kome su učestvovali predsednik Rusije Vladimir Putin i japanski premijer Šinzo Abe. Nakon sastanka japanski premijer je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine. To je ozbiljan ustupak Japana, jer je do sada njegov zvanični stav bio zahtev za vraćanjem četiri ostrva Kunašir, Iturup, Šikotan, Habomaj i tek nakon toga zaključenje mirovnog sporazuma.