U Beograd je stigao da bi učestvovao u manifestaciji povodom Dana pobede i „Besmrtnom puku“. U intervjuu za Sputnjik ističe da je za Rusiju Dan pobede praznik broj jedan i mogućnost da se vratimo podvizima očeva i dedova i sačuvamo za potomke istinu koju pokušavaju da nam oduzmu.
— Smatrao sam da je važno da na Dan pobede budem u Beogradu, jer je vrlo bitno tog dana znati da je to zaista zajednička pobeda i da svima pokažemo da naše zemlje objedinjuje ne samo naša prošlost, već i naša sadašnjost i naša budućnost.
Ipak, stiče se utisak da u Evropi bledi sećanje na podvige sovjetskih ratnika. Kako na to gledate?
— Te kampanje pokreću oni koji su u tom ratu bili na pogrešnoj strani. Za neke zemlje i narode Drugi svetski rat je istorija nacionalnog srama, koji bi oni što pre da zaborave — a nemoguće je zaboraviti, zato što je istorija takva kakva je bila — ili da je nekako revidiraju prateći savremene konjukturne interese. Pokušavaju da stave znak jednakosti između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza, između Hitlera i Staljina. Takvi pokušaji su nemoralni. I što je glavno, ako se ta tema bude razvijala, to će sigurno ojačati neonacizam koji nije uništen do kraja i stalno pokušava da digne glavu u mnogim evropskim zemljama: u Ukrajini, pribaltičkim zemljama. Ako se tim tendencijama ne suprotstavimo, pre ili kasnije ponovo ćemo se vratiti na 1939. godinu, kada će opet biti proglašena izuzetnost nekih evropskih naroda, a da svi ostali treba da ili da se potčine, ili da budu uništeni. Taj rizik postoji, a jedini način da mu se suprotstavimo jeste da branimo istinu o tom ratu.
Bićete i u Nišu gost na srpskoj paradi. Šta očekujete?
— Iskreno sam zahvalan narodu i rukovodstvu Srbije zbog toga što je kod vas ovaj praznik svakako među prvima, zahvalan što se ovde već odomaćio ’Besmrtni puk‘. Ove godine se prvi put organizuje parada za Dan pobede, a na njoj će biti i tehnike ruske proizvodnje, koja bez sumnje omogućava da se rešavaju zadaci osiguranja nacionalne bezbednosti Srbije, jer je ta bezbednost i dalje izložena rizicima. Nema dileme da nerešen kosovski problem i usijane glave na Kosovu, koje taj problem pokušavaju da reše putem sile, proizvode određen rizike — direktne i ogromne. I sama svest da je Srbija u stanju sebe da odbrani, i drugo, razumevanje da Srbija u slučaju zaoštravanja situacije neće ostati sama, da je Rusija bila, jeste i ostaće pouzdan strateški partner za Srbiju — i jeste jedina šanse da se spreči da te usijane glave odnesu prevagu i da se ne dozvoli aktiviranje scenarija kosovskog rešenja putem sile.
Povodom sastanka u Berlinu, šta su, po Vašem mišljenju, pokušavali da postignu Merkelova i Makron sa liderima regiona?
— Berlinski samit shvatam kao odraz rastuće zabrinutosti za razvoj događaja. Dijalog Beograda i Prištine tapka u mestu. Štaviše, niz odluka kosovskog rukovodstva u direktnoj je suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i samom logikom političkog dijaloga. Imam pre svega u vidu formiranje nacionalne vojske, uvođenje stoprocentnih carina na robu iz centralne Srbije i BiH. Sve te odluke direktno ili indirektno podstiču Sjedinjene Države. Svedoci smo da SAD aktivno drže stranu Prištini i time provociraju scenario primene sile i propast političkog dijaloga. Nadam se da u evropskim prestonicama vide tu tendenciju i da će ta zabrinutost pre ili kasnije konsolidovati evropsku poziciju, a da će se Rusija i Pariz, Berlin i druge evropske prestonice na kraju složiti u mišljenju da nema druge varijante rešavanja kosovskog problema, osim onog u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, s osloncem na Ustav Srbije. Računam da će dodirne tačke između Moskve, Berlina, Pariza i naravno Beograda ubuduće biti sve brojnije.
Hašim Tači kaže da bez SAD nema rešenja. Ako se SAD uključe kao posrednik, nije li vreme da se i Rusija pozove da bude posrednik?
— Beograd i Priština treba da razgovaraju bez posrednika. To je logika Rezolucije 1244 i nikakva treća strana ne treba da prisvaja neka izuzetna ovlašćenja u tom procesu. Ako se to bude desilo, ako Amerikanci pokušaju da iskoriste tu pseudolojalnost Prištine za vlastite interese, to neće biti od pomoći. Rusija je zainteresovana da se proces nastavi i da Beograd i Priština postignu obostrano prihvatljive sporazume. Taj proces ćemo svakako biti spremni da pomognemo, ali nikada nećemo nametati svoju tačku gledišta.
Ramuš Haradinaj u ZSO vidi težnju Rusije da ojača svoj uticaj.
— One koji optužuju Rusiju za sve moguće grehe zovem „liga gubitnika“, jer to su političari koji nisu ništa u stanju da urade sami, ne mogu da realizuju svoje programe. A da bi objasnili zašto im to ne uspeva, najlakše je da svoj neuspeh pripišu Rusiji.
Ministar Dačić upozorava da u naredna dva meseca, do sledećeg sastanka u Parizu, Srbiju očekuje veoma snažan pritisak, ali i da će joj postavljati uslov da usaglasi svoju politiku sa Evropskom unijom, drugim rečima, da uvede sankcije Rusiji. Pokušava li neko da pritiskom Srbiju natera upravo to — da uvede sankcije Rusiji, a možda i da se odrekne vojne neutralnosti?
— Ta informacija za nas nije nova. Pritisak na Srbiju se vrši već niz godina, to je politika štapa i šargarepe. Srbiji, izgleda, obećavaju neke povlastice, popuštanja na evropskom putu ako okrene leđa Rusiji. Zahvalni smo rukovodstvu Srbije što sve te pokušaje glatko odbijaju. Nikada nismo terali niti ćemo terati Srbiju da bira: ili sa nama, ili s nekim drugim. To bi bilo nepristojno prema našim srpskim prijateljima. A to pokušavaju da rade partneri Srbije sa Zapada. Želim narodu Srbije istrajnost, hrabrost i da shvati da se život ne završava ni danas, ni za ta dva meseca o kojima je govorio gospodin Dačić.
Mogu li se kosovski problem i pritisak na Srbiju posmatrati u kontekstu planova NATO-a da usisa čitav region?
— Nema sumnje da NATO ima pretenzije prema Srbiji. Minimum je da je uključi u zonu svog isključivog uticaja, maksimum — da je natera da odustane od politike neutralnosti i uđe u taj vojni savez. Ako ne grešim, to je u direktnoj suprotnosti sa raspoloženjem koje je prisutno u srpskom društvu, što bilo koja zemlja ili vojni blok treba da uzmu u obzir. Rusija uvek poštuje pravo drugih naroda na svoj izbor. Ali ga ne poštuju upravo NATO zemlje, koje vrlo žestoko pokušavaju da uvuku Srbiju u zonu svog uticaja. I ovde želim Srbiji istrajnost, hrabrost i razumevanje, šta su tačno njeni nacionalni interesi — a uveren sam da je to da ostane neutralna i da razvija normalne odnose sa svim zemljama sa kojima želi.
