Luka Susić, novinar italijanskog časopisa „Analizi difesa“ i ekspert za bezbednost Balkana, ističe da se Beograd nada da će aktivnije učešće Italije u rešavanju balkanskih pitanja pomoći da se stvori određena protivteža nemačkom i francuskom dominiranju u regionu.
Kako ocenjujete značaj susreta Salvinija i Vučića koji je planiran za 8. maj?
— Predsednik Srbije je izjavio da smatra Salvinija najmoćnijim političarem u Evropi, sa kojim treba sarađivati kako bi se shvatila politika Rima. Beograd se nada da će aktivnije učešće Italije u rešavanju balkanskih pitanja pomoći da se stvori određena protivteža nemačkom i francuskom dominiranju u regionu. Vučić je pomenuo i zajedničku platformu Višegradske grupe, Austrije i Italije kao protivtežu grupe zemalja na čelu s Nemačkom i Francuskom, u koju takođe ulaze Holandija i Velika Britanija.
— S tačke gledišta Italije, ovaj susret je dobra prilika da se iskaže stav Rima povodom situacije na Balkanu, posebno povodom mogućeg sporazuma između Beograda i Prištine o eventualnom priznavanju Kosova. Treba reći da u poslednjih nekoliko godina Italija skoro da nije učestvovala u procesima na Balkanu. Tako da za sada nije jasno u kojim okvirima će postupati Salvini: on je šef MUP-a i potpredsednik Vlade, ali ne i šef diplomatije. A italijanski ministar spoljnih poslova još nije izrazio definitivan stav povodom Srbije i Kosova.
Da li postoji mogućnost da će Italija preispitati svoj stav povodom nezavisnosti Kosova?
— Mislim da je to malo verovatno zbog spoljnopolitičkih faktora, kao i zbog fundamentalne uloge Italije u mirotvoračkim misijama na Balkanu. Smatram da je takav scenario nemoguć apriori. Naravno da Italija želi da igra veću ulogu u regionu, posebno imajući u vidu probleme sa kojima se suočavaju druge zapadne zemlje koje su istorijski dublje uključene u procese na ovom području. Ali problem je u tome što Italija još uvek nema jasnu sliku šta konkretno želi da radi na Balkanu.
— Italijansku politiku na Balkanu bih nazvao veoma neaktivnom, zato što Rim želi da sačuva dobre odnose sa svima i čas sledi kurs Vašingtona, čas kurs Berlina ili Pariza. Mi nemamo strategiju na Balkanu, nemamo plan delovanja za sledećih dvadeset godina. Kao što nemamo ni jasan stav povodom nezavisnosti Kosova, razmene teritorija između Srbije i Kosova, čak ni povodom „velike Albanije“ ili sporazuma između Severne Makedonije i Grčke. Suočavamo se sa velikim brojem nerešenih pitanja i ne mislim da bi sastanak 8. maja mogao da popuni ove praznine. Ali važno je da će sva ova pitanja biti predmet razgovora.
Da li bi Italija mogla da podrži Srbiju na evropskom putu?
— Italija želi da ohrabri Srbiju na putu ka EU. Problem je u tome da li druge zemlje EU podržavaju ovakvo proširenje. Recimo, Berlin ima drugačiji stav. Italija treba da učestvuje u rešavanju najoštrijih pitanja. Ali kandidatura Srbije nikad neće biti realna dok se ne reši problem sa Kosovom. Ako Srbija ne postigne sporazum sa Prištinom, nema šanse da stupi u EU. U suprotnom, u regionu će doći do preteranih očekivanja i razočaranja. Ne treba zaboraviti da postoji još jedan problem — BiH, koja ima neposrednu vezu sa srpskim pitanjem. Postoji veliki broj problema koji bi mogli da postanu kritični.
