Olgica Andrić, profesor italijanskog jezika i književnosti, sudski prevodilac za italijanski i portugalski, otkrila je javnosti da su u ovoj ozbiljnoj profesiji ljudi koji su spremni da nesebično pomognu drugima, ne štedeći svoje znanje i vreme.
Pored svih poslova kojima se bavila, zaposlena je u firmi, drži privatne časove, besplatno prevodi medicinsku dokumentaciju ljudima koji lečenje nastavljaju u inostranstvu. Pridružila joj se Ivana Radojičić, nutricionista i umetnik sa sjajnim poznavanjem engleskog jezika.
„Pošto je zahteva bilo sve više, na Fejsbuku je nastalo ’Prevodilačko srce‘, mreža koju danas čini čak 500 prevodilaca koji su pomogli stotinama ljudi koje nikada nisu videli. Moramo da se distanciramo koliko je to moguće, sve ovo ume da bude bolno, jer su često bolesni mladi i deca“, kaže Ivana za Sputnjik.
„Iako su pacijentima često vrlo teške dijagnoze, ljudi se vrate izlečeni ili zalečeni, produži im se život, bude im bolje. Uvek se trudimo da na stvar gledamo sa te strane, da pomažemo, naročito deci da ozdrave, da nađu sebi leka. Kada bismo na stvar gledali na suprotan način, bilo bi nam mnogo teže. Ima slučajeva kada se te situacije završe tragično i to nam jako, jako teško pada“, kaže Ivana.
Ove mlade, vredne žene ne pristaju često na medijsku promociju „Prevodilačkog srca“. Mediji jure klikove i lajkove, pa se priča o pomoći bolesnima pretvara nekad i u patetiku, a mnogo je više od toga, kaže Olgica.
„U suštini svega je borba, borba da se nekome pomogne, borba da čovek ostvari svoje pravo, da dobije ono što mu sleduje, ako ne u zemlji, onda negde drugde. U krajnjem slučaju, borba za život. Nema tu nikakve patetike, samo borba svim mogućim sredstvima da se stigne do cilja“, kaže ona.
Na ovoj Fejsbuk stranici u svakom trenutku je aktivno makar 50 prevodilaca koji mogu da pomognu. Ima ih iz svih mesta u Srbiji, a ceo posao se odvija preko interneta, prvo se pacijenti ili njihovi roditelji jave, a zatim imejlom šalju dokumentaciju.
„Prevodilačko srce“ prihvata isključivo humanitarne prevode, ne i one za ostvarivanje nekih drugih prava, na primer, ako neko želi da se domogne penzije ili da naplati osiguranje. Ne prevode u sudskim sporovima, ne prihvataju farmaceutske prevode, tako im ostaje više prostora da pomognu ljudima kojima je potrebno lečenje u inostranstvu. Uradili smo jako puno posla u ovih pet godina, nažalost, sve ga je više, kaže Ivana Radojičić.
„Preveli smo preko 20 hiljada strana medicinske dokumentacije, jedna takva strana nije isto što i fizička, nešto je manja, ali na taj način smo donirali više od 250 hiljada evra. To je bila Olgičina ideja, pošto nismo u mogućnosti da finansijski doprinesemo lečenju tih ljudi, doprinećemo svojim znanjem“, objašnjava Ivana.
Lanac dobrote prevodilaca Srbije proširio se i na druge humanitarne akcije, prvo su donirali časove jezika kao pomoć za koleginicu koja je ostala nepokretna posle saobraćajne nesreće. Zatim su dali novac od komercijalnih prevoda za asistente osoba sa invaliditetom u Novom Sadu, spremili paketiće za decu dijabetičare i bebe koji se leče u Novom Sadu i Beogradu. Poslednja akcija je pomoć deci Osnovne škole u Bačkom Gradištu. Tamo žive ljudi dostojanstveni u svom siromaštvu, koji se nikada ne žale, kaže Olgica.
„Dobili smo informaciju da je od 400 učenika koji pohađaju tu školu čak 200 na socijalnoj pomoći. To su ljudi koji su jako siromašni, deca nemaju patike za fizičko. Čekaju da im se vrate starija sestra ili brat iz škole, otac s posla, da bi im dali patike za fizičko. Donirali smo odeću, obuću, koliko je ko mogao da sakupi“, kaže ona i poziva sve koji žele da pomognu, da pošalju paket na adresu Osnovne škole „Svetozar Marković“.
„Prevodilačko srce“ pripremiće dokumentaciju za lečenje u bilo kojoj zemlji sveta. Prevode najčešće na nemački, engleski i italijanski, slede skandinavski jezici. Kažu da su česti i prevodi na ruski, kineski, pa i na neke, kako kažu, manje jezike, poput mađarskog, češkog, poljskog.
Ove mlade, vredne i hrabre žene kažu da im je najveća plata i životno zadovoljstvo kada se u grupu javi majka izlečenog deteta.
Nažalost, često dobiju i negativne vesti, jer se mnogo puta radi o slučajevima koji su terminalni, ali to je samo dalji podstrek da se pomogne drugima. Jer, nada uvek postoji.
