U bazi Srpskog DNK projekta, koji je pre sedam godina pokrenulo Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“, a koji se sprovodi u saradnji s Centrom za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, nalazi se više od 4.500 podataka testiranih Srba iz svih krajeva bivše Jugoslavije, a koji pokazuju da je polovina Srba po muškoj liniji slovenskog porekla.
„Reč je o dve osnovne haplogrupe I2a i R1a, dok je u drugoj polovini najviše onih koji imaju balkansko starosedelačko, odnosno preslovensko poreklo“, kaže Rajevac za Tanjug.
DNK istraživanja su pokazala da je genetski kod Srba, kao i svih drugih naroda, šarolik, i kombinovan i od gena Germana, Kelta, ali i naroda sa Kavkaza i Bliskog Istoka.
„Haplogrupa I1, koja se vezuje za germanske narode, prisutna je kod skoro devet odsto stanovništva, tako da svaki 10 ili 11 Srbin ima germansko poreklo“, objašnjava Rajevac česte medijske naslove da je svaki deseti Srbin Viking.
„To može da se kaže za Prijepolje i okolinu gde je najviše onih koji imaju poreklo od Vikinga, tamo ih je više od 20 procenata. Razlog je haplogrupa R1a, inače karakteristična za pleme Drobnjaka, jedno od najraširenijih u srpskom narodu“, rekao je Rajevac.
Dodao je da se u genetskom zapisu Srba pojavljuju i haplogrupe za koje se pretpostavlja da su povezane s Keltima, a sa takvim poreklom je oko pet-šest odsto Srba.
Kako kaže, Srbija ima najveću bazu testiranih osoba od svih evropskih naroda, a koja, tvrdi Rajevac, predstavlja relevantan uzorak za analizu porekla srpskog naroda.
Napominje i da je zabluda da su geni Srba pomešani s genima Turaka i tvrdi da se u dosadašnjem ispitivanju nije pojavila haplogrupa karakteristična za turske i centroazijske narode.
„Moguće je da postoji određeni procenat haplogrupa koje su Turci preneli na Balkan, ali to nije utvrđeno. Čak i kod Bošnjaka je neznatan genetski upliv Turaka“, navodi Rajevac.
Navodi da Srbi, Crnogorci, Bošnjaci i Hrvati imaju vrlo sličnu genetiku i da su I2a i I1a najbrojnije haplogrupe kod svih tih naroda.
Prema njegovim rečima, tokom prethodnih sedam godina došlo se do niza zanimljivih podataka na osnovu rezultata testiranih i njihovih srodnika, pa su tako otkrivene rodbinske veze dvojice poznatih pesnika, Milutina Bojića i Milana Rakića.
„Pokazalo se da su njih dvojica imali zajedničkog pretka. Istraživanja, recimo, ukazuju i da bi dinastije Karađorđević i Obrenović mogle da pripadaju istoj grani“, navodi Rajevac.
Istraživanje u okviru Srpskog DNK projekta sprovodi se testiranjem Y-DNK hromozoma kod muškaraca, jer se, objašnjava Rajevac, testira samo Y hromozom preko kojeg se najpouzdanije ispituje poreklo, čak do nekoliko hiljada godina.
Kako je pojasnio, Y hromozom je porozniji od X hromozoma i mutira na svakih pet-šest generacija, zbog čega su razlike između muškaraca drastičnije, dok su promene X hromozoma veoma retke i zato nije zahvalan za takvu vrstu testiranja.
Napominje da je moguće testirati i X hromozom, ali da se na osnovu njega ne mogu doneti posebni zaključci, dok su Y hromozomi zbog mutacija raznovrsniji i pogodniji za preciznije utvrđivanje porekla.
Svetski DNK dan obeležava se u čast dvojice naučnika Frensisa Krisa i Džejmsa Votsona, koji su u svojoj studiji, objavljenoj 25. aprila 1953. godine u časopisu „Nejčur“, prvi put opisali strukturu DNK.
