Iako se Trampu ruski lider Vladimir Putin lično možda i dopada, kada je reč o Trampovoj administraciji to uopšte nije slučaj, ocenjuje list, te navodi da je upravo to razlog što prijateljski odnosi nikada nisu ni mogli da budu uspostavljeni.
Čak je i nedavni izveštaj specijalnog tužioca Roberta Milera obelodanio kakve je korake preduzimao štab Donalda Trampa tokom predizborne kampanje još 2016. godine po pitanju zbližavanja odnosa sa Rusijom, organizujući tajne komunikacione kanale sa najvišim političkim vrhom u Moskvi, paralelno nastojeći da smekša stavove američke Republikanske partije.
Međutim, uprkos svim tim naporima, odnosi Rusije i SAD su i dalje ostajali poprilično hladni tokom celokupnog trajanja Trampovog predsedničkog mandata, a mnogi političari, ali i veliki deo američke javnosti ostao je u nedoumici šta uopšte treba da znači taj neverovatni dizbalans kada je reč o Trampovoj retorici, sa jedne strane, i potezima administracije, sa druge, prema Putinu.
To se lako može videti i na mnogobrojnim primerima, ističe list i podseća da svaki put kada bi Tramp uputio Putinu bilo kakav pozitivan komentar po bilo kojem pitanju iz njegove administracije usledio bi izuzetan žestok potez u odnosu na zvaničnu Moskvu.
„Forin polisi“ ukazuje i da SAD sprovode dve paralelne politike u odnosu na Rusiju — jedna je ona koju vodi predsednik, a drugu sprovodi administracija. Bivši američki zvaničnici tu spoljnopolitičku disharmoniju tumače haosom na unutrašnjoj političkoj sceni, tačnije zbog svih tih istraga koje su se vodile zbog navodnog mešanja Rusije u predsedničke izbore u SAD.
„Da nije bilo istrage koju je vodio Miler, Tramp bi daleko lakše mogao da preokrene američku politiku u korist izgradnje američko-ruskih odnosa, ali da bi tako nešto uopšte pokrenuo bio je prinuđen da materijalizuje mnogobrojne kadrovske izmene kako bi ustoličio totalno novi saziv Kongresa SAD“, zaključuje list.
