Kada je 2013. kineski brod „Jang Šeng“ stigao u Roterdam za nešto više od 30 dana, što je dve i po sedmice manje nego putem kroz Suecki kanal i Sredozemno more, niko se nije čudio, iako je to bio prvi probni transport Severnim morskim putem.
Dužina Severnog morskog puta iznosi 15.000 kilometara, što je oko 5.000 kilometra kraće nego put iz Šangaja do Roterdama preko Sueckog kanala. Tokom probne vožnje, kineski transportni brod uštedeo je 820.000 dolara. Obostrani interes, očigledno, postoji i zato je sasvim realna mogućnost spajanja Severnog morskog puta na kome Rusija uveliko radi, sa morskim Putem svile, koji je od pre godinu dana i zvanično deo velikog kineskog projekta „Jedan pojas — jedan put“.
To moguće spajanje se razmatra, rekao je proteklih dana u Pekingu predsednik Rusije Vladimir Putin na zasedanju Foruma „Jedan pojas — jedan put“. Realizacija tog projekta treba da stvori globalnu i konkurentnu rutu koja povezuje severoistočnu, istočnu i jugoistočnu Aziju sa Evropom.
Dovoljno je napomenuti da će Severni morski put omogućiti Kini bržu isporuku tereta u Evropu i smanjiti put za 20 do 30 odsto, čime će se uštedeti na gorivu i ljudskim resursima. A s obzirom na to da se 90 odsto kineske robe isporučuje morem, razvoj polarnog Puta svile Pekingu osigurava ozbiljan privredni rast i, naravno, rast profita. Uostalom, Kina je jedan od najvećih igrača na svetskom tržištu i najveći potrošač energenata.
A za Rusiju je važno ne samo da kineski teret prolazi kroz Severni morski put, nego i da se osigura utovar. Namera azijskog diva da uloži ogromna sredstva u razvoj tog morskog puta veliki je plus i za Rusiju i veliki pokretač razvoja ruske ekonomije, slažu se poznavaoci prilika.
Rukovodilac odeljenja u Institutu za primenjena ekonomska istraživanja pri Ruskoj akademiji privrede i nacionalnih resursa, Aleksandar Abramov smatra da Rusija može imati veliku korist ako u svojim teritorijalnim vodama nudi transportne pravce za tranzit tereta između Kine i Evrope.
On, ipak, upozorava da taj posao treba da bude profitabilan za samu Rusiju koja ne bi smela da uđe u zamku i izgradi transportnu i logističku infrastrukturu koja se neće isplatiti.
„Još postoje procene povezane sa sumnjom da će zemlje koje budu sprovodile ovaj projekat upasti u neku vrstu zavisnosti prema Kini zbog duga, jer će Kina obezbediti povoljne uslove finansiranja. Koliko će to biti efikasno po budućnost ovih zemalja nije unapred poznato. Naravno, ovo je interesantan i obećavajući put, ali ovde Rusija treba da uzme u obzir svoj interes“, kaže za Sputnjik Abramov.
Manje sumnjičav je bio šef Centra za ekonomska i socijalna istraživanja Kine i zamenik direktora Instituta za istraživanje Dalekog istoka Ruske akademije nauka Andrej Ostrovski.
„Nadam se da će inicijativa ’Jedan pojas — jedan put‘ omogućiti da realizujemo ove projekte, razvijemo Daleki istok, stvorimo lučku infrastrukturu, železnicu, mostove preko Amura. Ovde počinje priča o Severnom morskom putu. Još jedan severni ledeni put svile. Ako se realizuje naša saradnja sa Kinom u ovoj oblasti, to će drastično smanjiti rutu“, kaže sagovornik Sputnjika.
Ostrovski napominje da treba opremiti Severnu morsku rutu izgradnjom ledolomaca i razvojem logističkih lučkih objekata na severu Rusije, ali i smatra da Rusija i Kina imaju platformu za aktivnu saradnju.
Kada su Rusija i Kina 2013. godine upriličile prvi probni transport Severnim morskim putem iz kineske luke do Roterdama, kapetan ruske flote Atomflot, koji upravlja ruskim nuklearnim ledolomcima, Valentin Davidjanc je procenio da će do 2021. godine tom rutom prolaziti 15 miliona tona tereta godišnje. To je, naravno, malo u poređenju sa 929 miliona tona tereta, koliko je kroz Suecki kanal prošlo 2011. godine.
Već 2017. godine prevezeno je 10,7 miliona tona tereta, a prošle godine 19,7 miliona tona. Zato je ruski Rosmorrečflot revidirao prognoze, navodeći da će do 2020. transport robe Severnim morskim putem porasti na čak 44 miliona tona, a do 2030. na 70 miliona tona godišnje. Glavni tereti će, svakako, biti energetski resursi, kao što su tečni naftni gas, nafta, ugalj, ali i metali.
Za nekadašnjeg diplomatu i odličnog poznavaoca prilika na istočnom delu evroazijskog kontinenta Srećka Đukića nije čudo što su veliki politički projekti okrenuti Evroaziji, koja je, kako kaže, kontinent budućnosti.
Prema njegovoj oceni, probijanje severnog koridora po Severnom moru preko Severnog ledenog okeana je jedan od najperspektivnijih transportnih koridora u svetu.
„Suština tih zamisli koje već postaju realnost jeste da se Evroazija poveže kao što su povezani drugi kontinenti. Iako je Evroazija najstariji kontinent, zaista je neobjašnjivo da je Evropa vekovima ostala nepovezana sa Azijom. Nikada Evrozija nije uspela da postane homogen, jedinstven kontinent, povezan transportnim koridorima kao što su to novi kontinenti, koje su mnogo kasnije otkrili upravo Evropljani. Amerika je sa svih strana okružena transportnim koridorima“, kaže Đukić za Sputnjik.
On napominje da je reč o ogromnim projektima koji zahtevaju ogromne investicije, ali i ukazuje da kineska inicijativa Pojasa i puta, koja se postepeno realizuje i ide po sredini evroazijskog kontinenta, nije dovoljna.
„Potreban je i koridor preko Rusije, i tu je Rusija namerena da dalje razvija svoja dva koridora, Transsibirsku železnicu i Bajkalsko-amursku magistralu. Ali da bi sve to bilo poveznao u celinu, neophodno je povezati Severni ledeni okean, koji je jako bogat sirovinama, a posebno ugljovodonicima, sa ostalim koridorima i evroazijskim kontinentom“, smatra Đukić.
On napominje da od svih arktičkih zemalja, a ima ih više na evroazijskom kontinentu, do SAD i Kanade na američkom, Rusija ima najkonkretnije projekte i izgrađenu infrastrukturu, kao i najveću flotu atomskih ledolomaca koji rade 12 meseci u godini i Severni morski put održavaju plovnim.
„Zasad je taj Severni morski put najinteresantniji za dostavu tečnog naftnog gasa iz fabrika koje Rusija namerava da podigne. Jedna je već završena na samom severu Jamala i taj tečni gas se velikim tankerima već uveliko transportuje i prodaje svuda po svetu, od SAD do Kine, preko evropskih država, čak i Indije. Prema tome, taj Severni morski put je nešto što postaje zaista stvarnost, pretvara se u žilu kucavicu i u ogromnoj meri skraćuje daljinu putovanja iz Evrope za Daleki istok i Kinu“, zaključio je Đukić.
