Krajem marta 1945. godine oslobođene su Belgija i južna Holandija, ali je belgijski kralj Leopold III bio zarobljen u Austriji, a Leopoldova majka se plašila da će nacisti ubiti celu porodicu.
Tako je Vilhelmina razmotrila moguću razmenu, otkrio je holandski istoričar Majkl Rimens.
Naložila je svom ministru spoljnih poslova u egzilu u Londonu Van Klefensu da preko Vatikana proveri da li se visokim nacističkim zvaničnicima može ponuditi put za beg u zamenu za oslobađanje belgijske kraljevske porodice, otkriva Rimens koji je upravo objavio dnevnike ministra.
Ta otkrića bacaju dodatno svetlo na to kako su glavni nacisti pokušavali da pregovaraju o svom bekstvu iz Evrope u poslednjim danima rata. Mnogi visokopozicionirani nacisti su uspešno prebačeni u Latinsku Ameriku, uključujući Adolfa Ajhmana, Josefa Mengelea i Klausa Barbija.
„Do sada nikada nismo čuli da su Holanđani igrali ulogu u tome“, napominje Rimens, autor knjige „Veličanstvo, Vi ne znate šta je stvarni život“.
U martu 1945. kraljica Vilhelmina se vratila u oslobođeni deo Holandije i krajem meseca otputovala u Brisel da vidi belgijsku kraljicu majku Elizabetu i kraljevog brata Čarlsa.
Leopolda III, koji je pod kontroverznim okolnostima ostao u Belgiji tokom nacističke okupacije, upravo su nacisti prebacili u Austriju 1944. godine, kada su saveznici napredovali i tamo je bio zatočen sa svojom drugom ženom, princezom Lilijan i njihovom decom, prenosi Tanjug pisanje Bi-Bi-Sija.
Njegova majka Elizabeta je Vilhelmini rekla da se brine da će nacisti ubiti kralja i njegovu decu, kaže Rimens, a budući da Leopoldov brat nije imao dece, bojala se za budućnost belgijske kraljevske porodice.
U pismu britanskom kralju Džordžu Vilhelmina je kazala da se belgijska kraljica majka obratila Nemcima preko Crvenog krsta sa zahtevom da se barem deci dozvoli da odu u Švajcarsku. Nemci su odgovorili da bi deca i Leopold mogli da odu u Švajcarsku ako bi Švajcarci pružili sličan tretman nacističkim šefovima.
Vilhelmina je zatim razgovarala sa Elkom van Klefensom koji se 29. marta sastaje sa izaslanikom Pija XII, koji je bio papa od 1939. do 1958. godine.
Van Klefens je u svom dnevniku zapisao da mu je kraljica naložila da zamoli izaslanika da sa papom podeli da su kralj Belgije i njegova deca u opasnosti da budu ubijeni ako najviši nacistički čelnici ne dobiju azil.
Holandski izaslanik u Svetoj stolici je u aprilu 1945. godine poslao izveštaj o papinoj podršci holandskom predlogu.
Taj izveštaj nedostaje u arhivi, a istoričar ističe da je poznato da je kraljica uništila nekoliko izveštaja.
U belešci od 21. maja 1945. godine napisana kraljičinim rukopisom izražava se posebna zahvalnost za papinu akciju.
„To znači da je papa intervenisao, ali nema dokaza“, navodi istoričar.
Vatikan je godinama bio pod pritiskom da otvori svoje tajne arhive iz rata, a Sveta stolica je prošlog meseca izjavila da će otvoriti dosjee sledeće godine.
Holanđani su tokom rata veoma cenili Vilhelminu zbog obraćanja putem radija iz izgnanstva u Londonu. Ne samo da je bila poznata kao antinacista, već je bila poznata po antivatikanskom raspoloženju, ali kroz ove podatke odjednom vidimo veoma različitu kraljicu, kaže Rimens.
On naglašava da je zbog opasnosti u kojoj se našla belgijska kraljevska porodica Vilhelmina odlučila da pokuša da iskoristi papu.
Hiljade pripadnika nacističkih SS jedinica uspelo je da pobegne tokom haosa na kraju rata, uključujući i mnoge visoke zvaničnike. Međutim, intervencija holandske kraljice nije dovela do oslobađanja belgijskog monarha. Kralj Leopold je na kraju oslobođen nekoliko nedelja kasnije, kada su američke snage napredovale blizu Salcburga.
Vilhelmina je abdicirala 1948. i umrla 1962. godine.
