Predstavnik Srba u Predsedništvu BiH Milorad Dodik danas putuje u Rim, tačnije u Vatikan, gde će se sutra sastati sa papom Franjom. Juče je u Beogradu posetio patrijarha srpskog gospodina Irineja, što je uobičajeni protokol kada jedan srpski političar odlazi u posetu Svetoj stolici.
Dodikov boravak u Beogradu bio je prilika da sa njim razgovaramo i na razne druge teme — o krizi vlasti u BiH izazvanoj odbijanjem bošnjačkih političara da se formira Savet ministara, njegovom odnosu prema NATO-u, britanskim obaveštajnim akcijama protiv takozvanog „malignog ruskog uticaja“, kao i njegovom odnosu prema kosovskom problemu.
„Pitali bismo Vas šta ima novo u Bosni“, počinjemo intervju, „ali znamo da nema ništa. Savet ministara još uvek nije formiran“.
„Kao u Đekni“, kroz smeh odgovara Dodik.
„To je Bosna i Hercegovina, zemlja u kojoj je veoma teško uspostaviti funkcionisanje zbog nemogućnosti bazičnog dogovora, zbog koncepcije kako je napravljena, tako da je stalno u nekom iščekivanju. To nije rešenje, formiranje vlasti je samo deo neke vrste kamuflaže koja treba da potvrdi da se nešto radi. I ovaj put se vide različite političke ambicije, Bošnjaka koji bi hteli da dominiraju u svim procesima, pa i u procesima formiranja vlasti, bez obzira na ustavni poredak ili na izborni zakon i izbornu strukturu“, kaže Dodik.
Bošnjaci, dodaje Dodik, pokušavaju da se nametnu kao najvažnija nacija:
„Ovaj put to ne može. Republika Srpska (RS) je svesna svog položaja i svojih prava na nivou BiH i ništa ne očekujemo da nam Bošnjaci daju, nego očekujemo da ono što pripada RS, Srbima, a u ustavu piše da RS bira jednu trećinu ministara. Od devet, to je tri. Prema tome, nama niko ništa ne treba da dâ, mi to imamo zagarantovano Ustavom.“
Razlog koji se navodi za odbijanje da se formira Savet ministara je MAP.
— MAP, taj plan za pristupanje NATO-u. Onda oni nama kažu da to nije učlanjenje u NATO. Ali tamo piše da je to plan za pristupanje. Pa šta je onda to? Ako ste u prvom koraku odlučili da idete tamo, u trećem koraku će vas pitati što ste odlučili da se krećete ka tome. RS je jasno rekla i mi ne kalkulišemo tim stavom, Srbija je vojno neutralna. Bošnjaci insistiraju na NATO-u, kao da je pitanje izbora ili potvrđivanje Saveta ministara stvar odlučivanja o NATO-u. To nigde ne piše. Mi sa NATO-om imamo saradnju u okviru Partnerstva za mir, imamo saradnju u okviru IPAP-a i tu se odvijaju mnoge od tih aktivnosti. I u ovom trenutku RS uopšte nije spremna da postavlja pitanje daljih institucionalnih ili ugovornih jačanja sa NATO-om, imajući u vidu naše opredeljenje o vojnoj neutralnosti.
Upravo ste se vratili sa sastanka sa patrijarhom i uskoro putujete u posetu Vatikanu. BiH ima razvijenu saradnju sa Vatikanom, prošle godine su sva tri člana Predsedništva bila u poseti papi, potom je u Vatikanu bio i ministar inostranih poslova Igor Crnadak, a papa je prošlog juna posetio Sarajevo. Po čemu će se Vaša poseta razlikovati?
— BiH ima ugovorni odnos sa Vatikanom i sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Nemamo sa Islamskom zajednicom, koja traži mnogo više nego što imaju katolička i pravoslavna crkva. Zahtevi Islamske zajednice su slični onome što je Alija Izetbegović napisao u „Islamskoj deklaraciji“. Predsedništvo neće odlučiti u njihovu korist i ona može da dobije isti ugovor kakav je dobila Katolička crkva i SPC. To će verovatno biti deo razgovora koji ću obaviti sa papom, ali treba primetiti da sam ja pozvan da se sretnem sa papom i njegovim državnim sekretarom. Ovo je, po karakteru, međudržavna poseta, koju ostvarujem sa pozicije predsedavajućeg Predsedništva BiH, a na dnevnom redu biće i pitanja za dešavanja u svetu. Isto tako, pokušaću da objasnim naše gledanje na ono što su ustaše učinile Srbima i potrebu da se to razume u svetu. Želim da ga upoznam da smo gospodin Vučić i ja odlučili da izgradimo spomen-park na mestu gde je bio Jasenovac, da se prikaže stradanje i da se pošalje poruka mira.
Skoro ste u javnost izašli sa informacijom da je u Sarajevu formiran britanski štab za borbu protiv „malignog ruskog uticaja“. To nije prvi put da se tako nešto dešava. Pred izbore je došlo 40 britanskih specijalaca po istom zadatku.
— Oni su bili zaduženi da se bore za svoje favorite na izborima, a to nisam bio ja. Pa ipak sam prošao. Dakle, ni oni nosu svemogući. Do nas je ovde, mi im previše dajemo značaja. Ako već znamo da su ovde, onda se tome treba suprotstaviti. Mi smo u to vreme jurili te ljude.
Kako ste ih jurili?
— U Banjaluci smo zakasnili pola sata da pokupimo nekoliko njih. Za pola sata su nam otišli, inače bismo ih pohapsili. Sada znamo i ne treba sumnjati u to što mi znamo — Britanci naivno veruju da će na taj način pokušati da se suzbiju osećaji ovog naroda prema Rusiji. To je nemoguće, to je glupost! To je iluzija; to je samo trošenje para i pokušaj ubacivanja još više nerazumevanja između nas Srba i Britanaca koji su ovde uporno prisutni. Ovaj put, formirali su obaveštajni centar, koji vodi Musliman u Sarajevu. Oni navodno imaju nameru da evidentiraju one koji su promoteri ruskog uticaja, želeći da pokažu da je to sve organizovano i da neko svaki dan dobija neke zadatke, što, naravno, nije tačno. Imaju problem sa jednom notornom činjenicom, a to je da ovaj narod istinski oseća bratstvo sa Rusijom i privrženost Rusiji. Egzaktno mogu da potvrdim da nema nikakvog malignog uticaja, to je potpuna pogreška te službe koja to radi.
Maligni uticaj ovde imaju Britanci. To je maligni uticaj, jer oni žele zastrašivanjem, podmetanjem, lansiranjem afera da se bore protiv „ruskog uticaja“. Ali imaju problem jer ovde svaki čovek oseća poštovanje prema Rusiji i onome što Rusija radi. Bio sam sa Putinom najmanje deset puta, nikada nije rekao da nešto treba da se uradi, uvek je pitao kako može da pomogne i zamolio je da čuvamo mir. Ako je to maligni uticaj, onda sam ja prvi na spisku ruskih ljudi.
Kosovski Albanci pokušavaju da urade nešto slično onome što je Britanija uradila u UN, predlažući deklaraciju o Srebrenici, kojom bi srpski narod bio označen kao genocidni narod. Albanci sada u američkom Kongresu pokušavaju da proguraju rezoluciju o Kosovu i Metohiji.
— Imam poverenje u Trampovu politiku, mislim da on razume situaciju ovde, bez obzira što za tri godine svog mandata nije uspeo da pobedi ono što se zove duboka država. ali njegove poruke iz kampanje i s početka vlasti govore o tome da promoviše politiku jačanja Amerike, koja podrazumeva nemešanje u unutrašnje stvari drugih država. Bivša američka politika ne samo da se mešala, nego je upravljala makroprocesima u BiH. U tom pogledu poznato je da je ta bivša američka politika podržavala albansku politiku na Balkanu i da je ta bivša američka politika promovisala priču o Kosovu kao presedanu, a da RS, koja je u gotovo identičnom okruženju, uslovima i procesima, kaže – ima da ćutite i budete tamo. Ima mnogo država koje otkazuju priznanje Kosova, jer je ono bilo špekulativno — mnogima je bilo lakše da priznaju Kosovo nego da imaju problem sa Amerikancima. Ono što su Albanci naučili jeste da ako imate novac u Americi, možete da obezbedite podršku za svoje političke ideje. Ali ima i jedan druga dimenzija — pre smo se svi tresli od američkih deklaracija i izjava. Danas to više nije toliko važno. Uvek je važno šta kaže Amerika, ali ne toliko koliko je bilo važno pre. Danas svet nije isti, danas to nije svet moćne Amerike, danas je svet strukturiran na različite načine. Kada uzmete situaciju pre deset godina, gde su Amerikanci bili centar vojne, političke i finansijske moći… Danas to više nije tako. Jeste, Amerika ostaje najmoćnija vojna sila, ali više nije najmoćnija politička i finansijska sila.
Ta priča, Albanci i Amerikanci recidiv je prošlosti. Da su Amerikanci mogli da nametnu priču o Kosovu kao članici UN, oni bi to uradili. Međutim, nisu uspeli da to urade. To govori o tome kolika je njihova politička moć.
