Patrijarh: Zagrlimo i one koji nas ne vole i oprostimo im

Patrijarh srpski je pozvao vernike da se u godini u kojoj srpska Crkva slavi svoj veliki jubilej, osam vekova autokefalnosti, molimo za punoću srpskog naroda koji živi u otadžbini i u rasejanju.

Takođe, pozvao je vernike da se raduju vaskrsenju Hristovom i da u ljubavi i slozi čuvaju jedinstvo svete Crkve, da nikada svoje lične ili bilo čije zemaljske interese ne pret­postavljaju interesu Crkve Hristove, ali ni sve­opštem ljudskom dobru.

„Sa posebnim milosrđem se danas molimo vaskr­slome Hristu Bogu, da se zastupništvom Sve­toga Save, svetoga cara Lazara i svih svetih iz roda našega, vrate mir i sloboda na naše raspe­to Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske sveti­nje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kul­ture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine“, poručio je patrijarh Irinej.

Poručio je i da raznovrsna i bezbrojna razočaranja, tuga i ne­zadovoljstvo obuzimaju naše duše.

Svuda oko nas, ukazao je, vlada nepravda i mržnja, a istina se relativizuje.

„Ljude vrlinskog života klevetaju i progone. To se odvija ne samo na ličnom i lokalnom planu, nego i u globalnim razmerama. Svedoci smo da se danas u celom svetu osnovne hrišćanske vred­nosti potiskuju u drugi plan, a čovečanstvu se negde predlažu, a negde nameću ne samo hrišćan­stvu tuđi, nego i njemu potpuno suprotni siste­mi vrednosti“, naveo je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici.

U tako izopačenom svetu, ukazao je, pravoslavni hrišćani su pozvani da svojim primerom svedo­če bližnjima i daljnjima pobedu života nad smrću i smisla nad besmislom.

„Crkva ne sme da živi samo za sebe kao zatvorena religijska za­jednica, zaokupljena samo pitanjima lične pobo­žnosti. Dužna je da radošću i iskustvom vaskr­senja bude činilac mira i pomirenja, ljubavi i solidarnosti, u svecelom čovečanstvu“, naveo je poglavar SPC.

Irinej je pozvao verujući narod da se zapita kakva je to naša vera i da li zaista veruju da je Hristos vaskrsao iz mrtvih, te da li taj događaj ima presudne, spasonosne posledi­ce za nas i za naš život.

U odgovoru na to pita­nje, kaže, leže i odgovori na sve naše nevolje, strahove i nesigurnosti, na sva naša iskušenja, moralne, društvene, nacionalne i sve druge izazove, lič­nog i globalnog karaktera.

„Bog je sobom kao večnom ljubavlju, svojim ru­kama raširenim na krstu, zagrlio sve ljude i svu tvorevinu i uselio se u nas, pun blagodati i isti­ne…“, kaže patrijarh.

Citirajući vladiku Nikolaja koji je rekao: „Da ne postoje reči: oprosti mi! i neka ti je prosto! Ljudski život bi bio potpuno nepodno­šljiv“, patrijarh je poručio:

„Oprostimo, dakle, jedni drugima! Pomirimo se jedni sa drugima! Zagrlimo jedni druge i hodajmo svetim putem božanske ljubavi! Svedočimo ljubav i njome živimo!“, naveo je patrijarh i pozvao vernike širom vaseljene da dan vaskrsenja prosvetle slavljem i zagrljajem, uz tradicionalni pozdrav — Hristos vaskrse.