Mogućnosti pozitivnog razvoja odnosa Ukrajine i Rusije posle pobede Zelenskog su dosta ozbiljno ograničene, pre svega zbog njega samog, kaže politikolog Aleksej Zudin.
„Zelenskog opravdano nazivaju ’protestnim kandidatom‘, ali to je takođe kandidat koji osim imidža zasad ne može da ponudi ništa ozbiljno. Nešto ozbiljnije mogu da ponude ljudi koji stoje iza njega, ali to su njihovi, a ne njegovi resursi. Zato je ta pobeda napravila raskorak između imidža pobednika i jakog mandata za promene koji je dobio na osnovu ubedljive pobede nad Porošenkom. A to je između ostalog i mandat za promenu odnosa sa Rusijom“, navodi Zudin za Sputnjik.
On podseća da je Zelenski najveći procenat podrške dobio na jugoistoku, dodajući da je, međutim, veliko pitanje kako će dojučerašnji komičar iskoristiti taj mandat.
Politikolog Jurij Svetov deli stav da su jedna stvar namere Zelenskog, a drugo šta može izaći iz njih. On veruje da realnih koraka za poboljšanje odnosa s Moskvom neće biti naprosto zato što Zelenskom to neće dozvoliti.
„Primer je američki predsednik Donald Tramp koji je pobedio, ali kome su i ruke i noge vezale strukture sile. Ovde je važno kakav će biti dijalog Zelenskog sa vojskom, Ministarstvom unutrašnjih poslova, a pre svega sa onim delom elite sa Majdana koja drži vlast u svojim rukama“, upozorava Svetov.
Kao primere navodi predsednika Vrhovne rade Andreja Parubija, Porošenkovu desnu ruku Aleksandra Turčinova i mnoge druge uzdanice odlazećeg predsednika Ukrajine.
„Sada će za Zelenskog glavna briga biti izbori za Radu koji će biti održani na jesen. Videćemo hoće li tamo uspeti da uđu njegove pristalice ili od toga neće biti ništa, nego će mu se revanširati snage koje su izgubile predsedničke izbore“, pita se Svetov.
Istoričar Vladimir Šapovalov sa Instituta za međunarodnu istoriju i politiku ukazuje na poruke koje je Zelenski poslao povodom Donbasa, ali i na uticaj SAD na buduću politiku novog ukrajinskog predsednika.
Moguće je, kaže Šapovalov, da će SAD staviti zabranu na određenu normalizaciju situacije u Donbasu i na poboljšanje odnosa sa Moskvom.
„Minski sporazumi, međutim, mogu biti deblokirani, a verovatno će se to i desiti. Takođe, moguć je neki demonstrativni korak na njihovom sprovođenju, recimo, povlačenje borbene tehnike i prekid rata. Potrebno je napraviti i prodor po pitanju Kerčkog moreuza. Prirodno, treba osloboditi i Ruse i stanovnike LNR i DNR koji su u ukrajinskim zatvorima, a kao rezultat bi bilo popuštanje ili zamrzavanje sankcija koje je Rusija uvela Ukrajini“, objašnjava Šapovalov.
On sugeriše da bi dobar znak i signal Moskvi Zelenski mogao da pošalje ako oslobodi novinara Kirila Višinskog i ukoliko prizna da je prethodna vlast tu napravila grešku.
Šapovalov takođe ističe da bi Porošenku dotle trebalo suditi ne samo zbog Višinskog, već i zbog drugih političkih zatvorenika i zbog rata u Donbasu.
Sam Zelenski, koji bi dužnost trebalo da preuzme najkasnije mesec dana po objavljivanju konačnih rezultata, najavljuje da će pripremiti plan za pokretanje moćnog informacionog rata kako bi se zaustavila pucnjava u Donbasu i da će se potruditi da isposluje oslobađanje ukrajinskih mornara uhapšenih u Kerčkom moreuzu.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev smatra da izborom Vladimira Zelenskog za predsednika Ukrajine postoji šansa za poboljšanje odnosa Moskve i Kijeva, dok portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ocenjuje da bi Ukrajina mogla da se „restartuje“.
