Predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji poslao je pismo Kongresu SAD o navodnim zločinima koje je Srbija počinila na Kosovu tokom sukoba 1998. i 1999. godine. Pismo će, kako je najavio, biti poslato i svim parlamentima „prijateljskih zemalja“, kao i Evropskom parlamentu.
Veselji je pozvao da se omogući formalno priznanje „istorijske nepravde koja je učinjena protiv njegovog naroda“ i naglasio da se to može učiniti „kroz rezoluciju kojom se pokazuju i osuđuju zločini protiv čovečnosti koji su se dogodili na Kosovu“.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da je očigledna pojačana aktivnost Prištine pred najavljeni sastanak o Kosovu u Berlinu.
„Očigledno je da se sad povećavaju ulozi, da Priština pokušava da poveća specifičnu težinu tih razgovora, tako što ističe nove zahteve, kako bi joj pozicija bila povoljnija. U kontekstu toga je i Veseljijevo pismo povodom navodnih ratnih zločina Srba nad Albancima“, objašnjava Čelić.
On podseća da je kosovska vlada prošle nedelje pokrenula donošenje zakona o kažnjavanju poricanja ratnih zločina, koji treba da kazni svakoga ko kritički promišlja i govori o onome što se zaista dešavalo tokom rata, a posebno posle rata na Kosovu i Metohiji, kada je reč o stradanju Srba.
Čelić za Sputnjik otkriva da su deo tog paketa i najavljene izmene i dopune zakona o krivičnom postupku tzv. Kosova, koje već imaju formu nacrta u kojem se predviđa suđenje za ratne zločine — u odsustvu.
„To je jedna novina koju dosadašnji takozvani pravni okvir takozvane države Kosovo nije sadržao. On će omogućiti potpuno arbitrarno kosovskim pravosudnim vlastima da podižu optužnice, da sude, da osuđuju ljude koji su van Kosova i Metohije. Pre svega mislim da je to upereno protiv bivših pripadnika oružanih snaga SR Jugoslavije i Srbije“, objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da je imao priliku da vidi tekst dopune zakona. Ono što me najviše plaši je činjenica da je vrlo ograničena mogućnost da se odluke, presude tih sudova mogu obarati, upozorava Čelić.
„Čak i kada bi se lice dobrovoljno pojavilo na Kosovu i Metohiji i zatražilo novo suđenje, mogućnosti za obaranje takvih odluka kakve su predviđene u tom nacrtu su veoma ograničene. To me jako brine, jer očigledno je reč o novoj zloupotrebi sudskih vlasti na Kosovu i Metohiji i daljem pritisku na Srbe“, naglašava profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
Čelić dodaje da je jasno kako će primena tog sramnog zakona izgledati u praksi, ako se pogledaju zakoni Hrvatske doneti posle „Oluje“. Matrica je potpuno identična, čak pomalo i verujem da kosovske vlasti imaju savetnike iz Hrvatske, ističe Čelić.
„Očigledno da su brojna kvazizakonska rešenja gotovo identična sa onim što smo imali i što imamo u Hrvatskoj i u oblasti krivičnog prava, ali i u drugim oblastima, recimo u poreskoj politici, gde se nameće porez za nepokretnosti licima koja su prognana sa Kosova i Metohije, gde postoji mogućnost da se aktivira zakonska hipoteka, da ljudi izgube to što tamo imaju“, upozorava Čelić.
On kaže da država Srbija malo šta može da učini, osim da pruži pravnu pomoć onima koji će biti progonjeni, ali da je najvažnije, posebno u svetlu najavljenih diplomatskih aktivnosti u Berlinu, da se konstantno radi na otkrivanju istine o srpskim žrtvama na Kosovu i Metohiji. Mislim da moramo da budemo mnogo aktivniji i mnogo borbeniji, naglašava Čelić.
„Duboko sam uveren da je istina naš najveći saveznik i da Srbija mora da ima aktivniji odnos prema Zapadu i prema našim prijateljima, koji su pokazali da u Savetu bezbednosti neće biti prihvaćena jednostrana rešenja Prištine i zapadnih zemalja, kako bi se saznala puna istina. Ovde pre svega mislim na Rusiju i Kinu, koje su naši principijelni prijatelji“, napominje on i zaključuje da su poslednji potezi Prištine politička zloupotreba koju je moguće rešiti samo na političkom nivou.
