Prema rečima prof. dr Duška Ćirovića sa Katedre za ekologiju i geografiju životinja Biološkog fakulteta, najviše šakala ima u Pančevačkom ritu, a zatim u sremskom i šumadijskom delu prestonice. Za povećanje njihove populacije krivci su ljudi. Divlje deponije sa ostacima hrane nalaze se svuda, što njima odgovara.
Zbog toga bi trebalo promeniti navike i ne bacati otpad na nedozvoljenim mestima.
Narednih godinu dana naučnici će pratiti mladunče iz Jakova, koje su nazvali Joka. Tako je u blizini mesta gde je uhvaćena Joka bilo dosta uginulih životinja, a samo nekoliko stotina metara dalje nalazi se poznati salaš.
„Bilo je potrebno pet meseci da se Joka uhvati u zamku“, objašnjava profesor Ćirović.
Pomoću ogrlice i SMS-ova koje dobijamo, za godinu dana možemo saznati 2.400 podataka — na kojim teritorijama se kreće, koliko je blizu naselja… Kada budemo stavili foto-zamke, na osnovu fotografija ćemo znati da li su u grupama i koliko ih ima.
Sagovornik „Novosti“ ističe da su postavljene zamke za hvatanje šakala kako bi im stavili još četiri ogrlice koje Fakultet ima. Inače, one su dobijene na poklon, a cena jedne je oko 2.500 evra. Zbog ograničenih finansijskih mogućnosti visokoškolske ustanove, ogrlica ima samo osnovnu funkciju praćenja, jer se za sve druge opcije, kao što su merenje otkucaja srca i praćenje položaja tela, dodatno plaća.
„Neobjašnjiv je fenomen da rastu broj i gustina populacije šakala, a odstrel je sve veći“, navodi profesor Ćirović.
„Zanimljivo je da oni mogu da žive sami, u paru ili u grupama sa oko 12 životinja. Nekoliko grupa šakala je registrovano na području Pančevačkog rita, gde ih ima najviše. Uglavnom se kreću noću.“
Profesor Ćirović ističe da šakali ne napadaju ni ljude, ni životinje i dodaje da nema većih čistača u prirodi od njih.
