„Od 1991. pa sve do 2000. zemlja je bila pod embargom. Borili smo se za hleb i mleko i ostale najneophodnije stvari za preživljavanje. Potom je 1999. Srbija bila bombardovana dva i po meseca bez prestanka. Bilo je poražavajuće i zastrašujuće, najgora stvar koju sam ikada video“, pričao je Đoković.
Novak sa bolom govori da su mnogi nevini ljudi poginuli i da je zahvalan što on nije izgubio nikog bliskog. Naglasio je da će bombardovanje pamtiti do kraja života.
„Na početku sam osetio ono što i veći deo mog naroda: želeo sam osvetu. Pitao sam se ko su oni da bombarduju nevine ljude. Pamtim da smo se krili u skloništima, dok nismo odlučili da se vratimo normalnom životu. Rekli smo sebi da nas neće zanimati šta će se desiti, jer ako nas pogode, šta mi tu možemo. Sećam se da sam 12. rođendan proveo sa prijateljima igrajući tenis. Pevali su mi rođendansku pesmu, a ja se jasno sećam slike aviona koji svugde ispuštaju bombe. Bilo je užasavajuće, ali sam se u isto vreme osećao kao da odrastam i u tome su mi dosta pomogli roditelji“, naglasio je Đoković, prenose „Večernje novosti“.
Najbolji teniser sveta smatra da ne može celoj naciji da se sudi zbog odluka pojedinaca, grupe ljudi ili ko god je odlučio da se naša zemlja bombarduje.
„Želite da im oprostite, ali jednostavno ne može da se zaboravi. S druge strane, bombardovanje me je nateralo da budem zahvalan za dosta toga u životu“.
Novak je rekao kako je nedavno sa suprugom i bratom konstatovao da su na njega najveći utisak ostavile hiljade ljudi koji su se okupljali na najbitnijim mostovima Beograda kako bi ih zaštitili.
„Tada su pokazali onima koji su bacali bombe da su oni meta i da štite most i grad. Poručili su da, ako žele da ga sruše, moraju prvo da prođu preko njih. Mislim da je ta moć jedinstva, upornosti i snage bila predivna“, primetio je Đoković.
